Украјинска делегација коју је 11. јуна предводио Андреј Јермак, на састанку са Дмитријем Казаком и другим представницима Русије пружила је гаранције да ће обезбедити конструктивно учешће својих представника и да ће строго следити пакет мера, укључујући у вези са дијалогом са представницима Донбаса, подсетио је Гризлов након састанка контакт-групе у Минску.
Пре тога је украјинско руководство, укључујући и изјаве председника Украјине на самиту у Паризу, увек потврђивало да и за Украјину и за Донбас пакет мера неоспоран и обавезан за спровођење, додао је представник Русије.
„Међутим, данас је Александар Мерешко, заменик шефа украјинске делегације у контакт-групи, изјавио да пакет је мера саветодавне природе и ни на који начин не обавезује Украјину“, истакао је Гризлов.
Он је приметио да је на преговорима први пут дата оваква изјава.
„Поставља се питање – на основу чега је Кијев радио пет година. Дошли су ‘нови људи’ који су почели да изјављују да Мински споразуми имају саветодавни карактер, негирају правну основу споразума и тиме прецртавају рад својих претходника. У суштини, ради се о још једном покушају да се уништи преговарачки процес. Ако је ово заиста званичан став Кијева, онда је то директан пут ка ‘замрзавању’ сукоба“, нагалсио је Гризлов.
На самиту земаља „нормандијске четворке“ одржаном у Паризу 9. децембра 2019. стране су усвојиле заједничко саопштење и договориле се да се састану за четири месеца у Берлину, како би наставиле рад на решавању ситуације у Донбасу. У документу се, између осталог, наглашавало да је потребно повући снаге на три нова пункта у Донбасу.
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014.
Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт-групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
Прочитајте још: