Москва додељивање статуса партнера НАТО-а Украјини види као политички сигнал „партији рата“ у Кијеву и оцењује да овај корак указује на незаинтересованост Алијансе за решавање сукоба у Донбасу.
Руски политиколог Иван Мезјухо оцењује да ће украјинске елите статус партнера НАТО-а широких могућности схватити као прилику да „испумпају“ новац из Северноатлантског савеза и посебно САД.
„Сама додела овог статуса указује на то да се у овом тренутку Украјина не сматра пуноправном чланицом НАТО-а, али јој шаљу јасан сигнал да ће, ако је потребно, територију и ресурсе Украјине користити за распоређивање војног контингента или наоружања, а не искључујем варијанту да то може бити и нуклеарно оружје. Давање овог статуса Украјини још једном уздрмава глобални систем безбедности и чини свет још небезбеднијим. Моје мишљење је да ова одлука пре свега неодговара националним интересима европских држава, јер управо цену те одлуке оне могу да плате“, рекао је Мезјухо за Спутњик.
После Аустралије, Финске, Грузије, Јордана и Шведске, Украјина је шеста земља која је добила статус партнера НАТО-а широких могућности, а то се догодило на симболичан датум – на Дан Русије, 12. јуна.
Украјинска Влада је очигледно тиме добила „ветар у леђа“, па је упутила документ Врховној ради, у коме изражава потребу за пренаоружавањем Оружаних снага како би се супротставили руској „агресији“.
Иако је Кијев тај који „минира“ Минске споразуме за решавање ситуације на истоку Украјине, у документу се наводи да Москва наводно крши међународно право у Донбасу и да је „окупирала Крим“, што успорава развој украјинске економије, те да су за ослобађање и каснију реинтеграцију тих територија, као и за јачање одбрамбених способности Украјине потребне системске инвестиције.
Аутори документа такође напомињу да би Кијев требало да тражи могућности за успостављање дијалога са Москвом о Донбасу и Криму. Поред тога, очекује се и да ће украјинска војска бити модернизована у складу са стандардима НАТО-а.
Болни губитак руског тржишта
Руски експерт Владимир Брутер сматра да проблем Украјине није повезан са Кримом, Донбасом и пренаоружавањем армије, него са економским проблемима насталим губитком огромног руског тржишта и то врло могуће „заувек“.
„Руско тржиште нема алтернативу и неће је бити, а то значи да ће гастарбајтери и даље бити једина актива украјинске економије“, истиче Брутер.
Светска банка је прошле године објавила да Украјина у погледу БДП-а по глави становника „остаје једна од најсиромашнијих земаља и региону“, а експерти процењују да ће тој земљи бити потребно 50 година да достигне ниво прихода Пољске ако стопа економског раста у тој земљи остане иста.
Украјинске власти наводе да сваки шести радно-способан Украјинац ради ван граница земље, што је око 3,2 милиона људи или 18 одсто од укупног радно активног становништва земље. Међутим, ту су убројани само они који су на сталном раду у иностранству, а процењује се да је због тешке економске ситуације из земље отишло још седам до девет милиона људи.
Руски председник Владимир Путин је рекао да само у Русији живи око три милиона Украјинаца и да се још толико преселило после трагичних догађаја у Донбасу.
Људи-банкомати и застарело америчко оружје
Медији украјинске гастарбајтере понекад називају и „људима-банкоматима“, с обзиром на своте новца које шаљу из иностранства. Према подацима Светске банке, само током прошле године Украјинци су послали у земљу рекордних 15,8 милијарди долара, што је 10,5 одсто украјинског БДП-а. Највише новца је послато из Пољске - 10,7 милијарди долара, а затим следе Чешка, Русија, САД и Велика Британија.
„Мислим да у одређеном смислу украјинској економији нема помоћи. Верујем да ће се период док је Владимир Гројсман био премијер након неког времена сматрати као најуспешнији. Иако је економија у његово време пропадала, сагледао је ствари сасвим реално, схватио је где и како новац може да се узме. Главни проблеми Украјине су недостатак приступа повољним кредитима и тржиштима... Што се новца тиче, довољно је да се присетимо приче о последњем зајму ММФ-а да бисмо схватили колико Украјина тешко добија јефтини новац из иностранства, а свог јефтиног новца више и нема. Као резултат тога, смањене су дугорочне инвестиције и због тога, на првом месту, деградира индустрија којој су потребна таква улагања“, каже Брутер.
Експерт сматра да таква ситуација не иде на руку ни пренаоружавању војске.
„Мислим да ће покушати да добију застарело америчко оружје. То ће им, вероватно, обезбедити и републиканска администрација ако остане на власти и демократска ако дође на власт, али све ће то бити ограничено", уверен је Брутер.
Пентагон је саопштио да је спреман да издвоји додатних 250 милиона долара за Украјину као део подршке безбедности земље и „заштити од руске агресије“. Планирано је да тај новац оде на куповину опреме и обуку како би се ојачао потенцијал Украјине.
Опрема вредности 60 милиона долара предата је у уторак Одељењу за војну сарадњу америчке амбасаде у Кијеву. Реч је, између осталог, о покретним радио-станицама, муницији и противтенковским ракетама „Џевелин“.
Кремљ је више пута истицао да испоруке оружја Украјини неће допринети решавању кризе на Донбасу и спровођењу Минских споразума.
