Повод за писање „Вечерњег листа“ био је чланак америчког часописа „Физикс тудеј“ под називом „Повезивање небеске механике са Земљиним леденим добима“, који говори о Миланковићевом раду. На самом почетку чланка, аутор Марк Маслин декларисао је чувеног научника као бриљантног српског математичара и климатолога, не остављајући простора за недоумице.
Не може се „украсти“ Миланковић
Ипак, Миланковић је у хрватском медију поменут као „хрватски знанственик“, на шта се по први пут за тако нешто огласила и Српска академија наука и уметности, одакле су најавили да ће се обратити „релевантним структурама“ због злоупотреба.
Председник Академијског одбора за динамику климатског система земље и дело Милутина Миланковића Федор Месингер разлог за присвајање српских великана види у чињеници да је много њих живело на територији данашње Хрватске, па га такви наводи не чуде, али ни не брину.
Осврћући се на Миланковића, Месингер истиче да не треба бринути о наводима о његовом пореклу, јер је добро познато ко је он био и одакле је потекао, што поткрепљује чињеницом да је прва реченица написана о Миланковићу у најпознатијој интернет енциклопедији, Википедији, управо та да је био српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар итд.
„Имам дивну књигу, господин Крешо Панџић ’превео‘ је Миланковићев уџбеник на хрватску варијанту српскохрватског. Прва реченица објашњава како су се Миланковићеви преци 1690. године, у једној од сеоба под вођством Арсенија Чарнојевића, доселили са Косова на десну обалу Дунава, у место Даљ. Тако да се не може ’украсти‘ један Миланковић“, напомиње Месингер.
Наш саговорник истиче да „крађу“ не треба приписивати Хрватима, јер такви наводи долазе од појединаца, који на тај начин граде каријере, статус и зарађују.
Објављивање с предумишљајем
С друге стране, председник удружења „Милутин Миланковић“ Славко Максимовић тврди да изношење спорног текста у овом тренутку није случајно, јер се ове године обележава стогодишњица од Миланковићевог објављивања теорије о климатским променама.
„Та област је у научним круговима веома интересантна. Многи часописи траже радове везане за Миланковића. Они су искористили моменат када је то у жижи интересовања да представе Миланковића као ’хрватског знанственика‘“, истиче Максимовић и додаје да је ово први пут да је неко из Хрватске овако директно Миланковића декларисао као Хрвата.
Максимовић се присећа да је још пре 20 година чуо како се Миланковићева дела преводе на хрватски језик, што је видео као припрему за присвајање чувеног научника, па је уследило оснивање удружења, како би се о Миланковићу писале књиге и снимали филмови.
Ништа од бисте јер је — Србин
Месингер је подсетио да је раније постојао предлог да се испред гимназије у Осијеку, коју је завршио Милутин Миланковић, постави његова биста, али је одбијен, јер није Хрват.
„Видите, такве ствари се догађају, а баш ту постоје бисте особа које ни случајно не могу да буду Хрвати. Три бисте постоје на том месту“, предочава нам Месингер.
Једна од личности која има бисту испред Треће гимназије у Осијеку је бискуп Јосип Јурај Штросмајер, пореклом из немачке војничке породице.
Борба за музеј
Удружење „Милутин Миланковић“ прикупља, обрађује и презентује материјале о чувеном научнику годинама уназад. Девет година су се борили да се Миланковићу подигне споменик, а потом су своју битку наставили како би у његово име био отворен музеј.
„Струковно удружење не може да буде оснивач музеја. Држава треба да оснује музеј. Ми законски немамо право, а немамо ни финансије ни кадар. Ми смо иницијатори. Прикупили смо доста материјала и спремни смо да све што смо сакупили, уступимо да се то отвори“, каже Максимовић.
Он напомиње да су донели одлуку да у удружењу оснују изложбену поставку коју ће регистровати као институцију, како би постепено прерасла у музеј, јер други начин нису могли да пронађу.
Тесла, Миланковић и Бошковић
Никола Тесла, Милутин Миланковић и Руђер Бошковић су имена око којих се већ годинама уназад води полемика о националности. Месингер је Бошковићев случај окарактерисао као „врло компликован“, а према речима Максимовића, Бошковића је Хрватска потпуно присвојила, док се за Теслу и Миланковића жестоко боре.
Подсетимо, Милутин Миланковић био је чувени српски математичар, астроном, климатолог, геофизичар, грађевински инжењер, доктор техничких наука, физичар и популизатор науке. Рођен је у Даљу, 28. маја 1879. године, на простору тадашње Аустроугарске, а данашње Хрватске.
Био је декан Филозофског факултета у Београду, пионир у ракетном инжењерству, потпредседник САНУ у три мандата, директор Астрономске опсерваторије у Београду и члан и реоснивач Комисије 7 за небеску механику Међународне астрономске уније.
Науци је дао два фундаментална доприноса: „Канон осунчавања Земље“, који карактерише све планете Сунчевог система и теоријско објашњење Земљиних дуготрајних климатских промена узрокованих астрономским променама њеног положаја у односу на Сунце, познато као Миланковићеви циклуси.
