00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
16:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Русија упозорава НАТО: Дајући статус партнера Украјини подстичете деструктивну политику Кијева

© Sputnik / Максим Блинов / Уђи у базу фотографијаЗграда Министарства спољних послова Русије у Москви
Зграда Министарства спољних послова Русије у Москви - Sputnik Србија
Пратите нас
Украјина је добила статус партнера НАТО-а широких могућности из политичких разлога, а таква одлука подстиче деструктивну политику Кијева, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

„Без обзира на то шта у НАТО-у говоре поводом те одлуке, политичка позадина је очигледна  у условима када Кијев отворено саботира реализацију Минских споразума, о чему су у Алијанси и сами више пута говорили. Кијев наставља да води рат у Донбасу. Одлука се не може протумачити другачије него као циљано подстицање деструктивне политике украјинских власти“, истакла је Захарова.

Према њеним речима, „дајући нове бонусе, чланице НАТО-а у ствари показују своју незаинтересованост за решавање сукоба у Украјини“.  

„У супротном, биће тешко да наставе да плаше становнике измишљеном руском претњом и да реализују војно јачање источног крила Савеза“, константовала је дипломата.

Подсетимо, министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба је недавно обелоданио да је Кијев добио статус партнера НАТО-а широких могућности.

​Украјинске власти су у априлу 2014. године започеле војну операцију против самопроглашених Луганске и Доњецке Републике, које су прогласиле независност након државног преврата у земљи. Према последњим подацима УН-а, у сукобу је до сада страдало око 13.000 људи.

Питање решавања кризе се разматра, између осталог, на састанцима Контакт-групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа која регулишу деескалацију конфликта. Међутим, и након споразума о примирју, између зараћених страна настављају се гранатирања.

Прочитајте још:

 

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала