У центру скандала налази се независни одборник Стеван Џаковић – некада посланик Демократског фронта (ДФ), који је у међувремену изразио неслагање са политиком тог политичког савеза, који је у том тренутку био на власти. Он није вратио мандат ДФ-у, на чијој је листи добио мандат и одлучио да се приклони коалицији ДПС–Црногорска, рушећи тако опозициону власт у Будви само 3 мјесеца пред изборе и стварајући нову одборничку већину у локаном парламенту.
И док сам Џаковић рушење опозиционе власти у Будви, чија су окосница ДФ и демократе, правда идеолошким разликама, наводним незалагањем ових партија за принцип отворених листа као и недовољним „црногорством“ ДФ-а, из будванских власти поручују да је у питању класнична куповина њиховог одборника, односно „политичка корупција“, па једино остављају дилему да ли је Џаковић за рушење власти у Будви примио новац, неку специфичну услугу, или је пак просто нечим уцијењен.
Случај Будве додатно има значајнију димензију јер се ради о најбогатијој општини у Црној Гори у којој су испреплетани многи интереси, док такође са друге стране, Будвани који су на протеклим изборима снажно подржали опозицију страхују од тога да општином поново загосподари ДПС.
Најприје стога што је управо та партија у Будви синоним за криминал и корупцију, а необорив аргумент је и то да је некадашњи при први човјек ДПС-а за Будву – Светозар Маровић, од стране црногороских судова проглашен за шефа организоване криминалне групе.
Елем, након што је нова одборничка већина предвиђена независним одборником Џаковићем у више наврата безуспјешно у локалном парламенту подносила иницијативе за смјену челних људи општине Будва, власти у Подгорици су одлучиле да пресијеку – тако што су у пријестоницу црногорског туризма послале полицију да на силу избаци опозициону власт из општине.
Тако су јуче ухапшене су 23 особе, међу којима градоначелник Будве Марко Бато Царевић, као и предсједник Скупштине општине (СО) Будва Крсто Радовић, који су заједно са својим сарадницима одбили да предају општинску власт новој одборничкој већини на челу са Џаковићем и ДПС-ом, а која је у међувремену у хотелу „Словенска плажа“ организовала сједницу на којој је Владимира Божовића из „Црногорске“ прогласила за градначелника Будве, док је мјесто предсједнице СО додијелила Снежани Куч (ДПС).
Тако се Будва сада нашла у парадоксалној ситуацији да има два градоначелника и два предсједника Скупштине Општине, при чему и једни и други тврде да представљају легитимну власт.
Први се превасходно позивају на Устав који каже да се – „Не може успостављати нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом“ – односно да нема промјене власти у Будви без избора, и која је још приде плод „политичке корупције“.
Други се пак позивају на број одборника у локалном парламенту (33), који је преласком Стевана Џаковића сада у њихову корист, па просто лаконски одговарају да је 17 веће од 16.
Наиме, након што је нова одборничка већина у више наврата безуспјешно у локалном парламенту подносила иницијативе за смјену челних људи општине Будва, власти у Подгорици су одлучиле да у пријестоницу црногорског туризма пошаљу полицију и на силу их избаце из општине.
Са друге стране, опозиција тврди да куповина одборника Стевана Џаковића представља бруталну крађу демократске воље становника Будве, истичући да Устав Црне Горе јасно прописује да се „не може успостављати нити признати власт која не проистиче из слободно изражене воље грађана на демократским изборима, у складу са законом“.
Феномен политичке корупције — односно куповине одборника опозиције како би се промијенила на изборима демократски изабрана власт у црногорским општинама, није нова појава у Црној Гори.
И у Котору власт смијењена по истом рецепту
Најсвјежији примјер представља општина Котор, у којој је опозиција 2016. такође на локалним изборима освојила власт, да би 2019. године дошло до преокрета и преузимања општинске власти од стране ДПС-а, када је одборница опозиционог СДП-а Бруна Лончаревић прешла на страну владајуће партије.
Нова одборничка већина је у овом случају буквално у току ноћи провалила у просторије СО Котор, како би се у њих уселила. Једна од посљедица је да је Бруна Лончаревић искључена из своје партије (СДП), на чијој је листи у Котору добила мандат, слично као и у случају Будве, гдје је Стеван Џаковић искључен из ДФ-а.
Још једна паралела случаја Будве и Котора јесте да је нова већина свој легитимитет утврђивала не у локалном парламенту, већ у оближњем градском хотелу, па је тако одлука о промјени власти у Котору донесена у хотелу „Вардар“, док је у Будви то учињено у хотелу „Словенска плажа“.
Данас у Котору градоначелник Жељко Апрцовић долази из редова ДПС-а, док је у Будви било планирано да партија „Црногорска“ само три мјесеца пред изборе устоличи свога градоначелника — Владимира Булатовића, као коалиционог партнера Демократске партије социјалиста (ДПС).
Грађани Црне Горе добро памте и 2012. годину и случај прелетача Драга Ђуровића из другог по величини црногорског града Никшића. И тада је црногорска опозиција освојила Никшић, да би овај локални одборник, тада са листе Позитивне Црне Горе, одмах након избора одлучио да власт у граду преда у руке ДПС-а.
Опозиција у Будви се за сада показала као најжилавији противник отимања власти, која је као модус операнди патентирала отимање општинске власти путем изборне корупције, док најновије информације упућују да је проблем Будве интернационализован. Сада се у читаву причу снажно укључио и међународни фактор на челу са амбасадом САД, Велике Британије и ЕУ, што упућује да отимање опозиционе власти у Будви за режим више неће моћи да буде лагана операција.
Прочитајте још:
