Некада бројна, приметна и утицајна, с више од пола милиона припадника (око 12 посто), српска заједница за 25 година, односно од завршетка рата, постала је рудиментарна заједница или заједница у траговима. Срба данас има, према попису из 2011. године, 186.633 или 4,3 посто, а према демографским проценама до средине века (дакле за неких 30 година), биће их на граници 2 до највише 2,5 посто, преноси „Јутарњи лист“.
Данас су Срби у Хрватској стара, невитална и изумирућа популација - просек старости Хрвата у Хрватској је 41 година, а код Срба више од 52 године живота. Економски слаби и девастирани, практично без великих и утицајних тајкуна, имовински на дну, образовно инфериорни, политички небитни.
На подручју САО Крајине пре рата је живело више од 250.000 Срба, а у осталим деловима Хрватске готово 300.000, али већ током рата до „Олује“ у Србију отишло око трећине Срба из Крајине, а из осталих делова око 50.000. Међу њима је велик број официра ЈНА и њихових чланова породице. Након „Олује“ негде 200.000 Срба отишло је у Србију и БиХ.
Осим пада бројности према подацима Српског народног веће, број Срба запослених у јавној је управи испод 2,3 посто. Постотак Срба у полицији 2008. године био је 3,13, да би до 2017. пао на 2,5 посто с тенденцијом даљњег пада.
Зашто су Срби изложени нападима
„Јутарњи лист“ поставља питање зашто су Срби у Хрватској изложени нападима и мржњи, премда су готово маргинална заједница?
Проблем је, како наводе, свакако да хрватска десница нема ни способност ни интелектуално-политичке и стратешке капацитете да се одмакне од Срба као вечних криваца, ратна атмосфера (иако већина њих није ни учествовала у рату, била далеко од бојишта у иностранству или се пак скривала у углу својих подрума) стално се одржава као једини етнички и социополитички елемент и аргумент.
Као други важан елемент и извориште мржње је бизарна политикантска ревизија историје, поготово у сегменту страдавања Срба у време НДХ, где се настоји омаловажити, умањити злочини према Србима, или их чак оправдати јер се ради о „антидржавним“ бунтовницима с којима се морало обрачунати. Уз то иде онда и толерисање усташке симболике и усташтва као исказа „борбе за Хрватску“, а Срби су уз хрватске левичаре реметилачки фактор. Били и остали.
„Ми смо земља у којој се Устав не поштује, у којој правила не вреде, у којој нико не верује у судове, у којој декани и академици потписују петиције да „За дом спремни“ постане службени поздрав оружаних снага, у којој национална телевизија угошћава оне који негирају холокауст. Ко је одговоран? Сви. Таква је земља, власт је такву земљу створила, јер је национализам у Хрвата србомрзилачки и он је саставни део десног идентитета, неодвојив од „великог хрватства“, а оно пак никада није грешка, оно се опрашта", наводи историчар Твртко Јаковина.
Јаковина каже како мржња према Србима укључена је у ХДЗ-ово или десно схватање хрватства.
„То што Срба нема више, не мења пуно. Нема нити Жидова у Пољској, па су антисемитски испади чести и видљиви по зидовима. Одговара онима који тако најлакше могу доказати да су они брана и одбрана, јер рат је то што нам стално прети, ово се друштво милитаризује и непрестано то наглашава“, наводи Јаковина.
Чак 60 посто српских ученика у Хрватској има осећај кривице и страха
Како каже социолог, а некада и потпредседник хрватске Владе, Слободан Узелац, који је направио социолошко истраживање међу српским школарцима у Хрватској о томе колико се слободно изјашњавају као Срби, показало је да забрињавајућих 60 посто њих има осећај страха и кривице што су Срби те је јавно скривало своју припадност.
Узелац каже да се, од тада, ништа није помакло на боље те да је евидентан страх од идентитета свог или својих блиских, због атмосфере која се ствара у хрватском друштву.
Истраживање које су пре неколико година радили Драгутин Бабић, Филип Шкиљан и Драго Жупарић Иљић о томе како Срби у Хрватској себе доживљавају показало је да је положај српске националне мањине другачији од осталих мањина, односно да се он мора третирати као „положај једне трауматизиране мањине“ са свиме што се догодило посљедњих година, од 90-их, преко рата до данас, преноси лист.
Прочитајте још:
