У нацрту резолуције, чија се копија налази на располагању РИА „Новости“, наводи се да након истека мера, које су уведене резолуцијом 2231, „све државе-чланице морају да спрече директне или индиректне испоруке, продају или предају Ирану оружја и материјала преко своје територије или својих држављана, или коришћењем својих бродова и авиона“. Изузетак се може направити уколико специјални комитет одобри такву активност „у хуманитарне или било које друге сврхе, које су у складу са циљевима те резолуције“.
Земље-чланице УН, према документу, треба да забране својим држављанима да купују оружје из Ирана. Аутори текста предлажу да се државама забрани да деле са Ираном знања, стручњаке, финансијске ресурсе који могу бити искоришћени за прављење и одржавање наоружања.
Из текста следи да би земље требало да замрзну финансијска средства лица и структура која крше одредбе из документа.
Америка предлаже да се формира комитет који ће пратити да ли се одредбе резолуције поштују. Поред тога, његов задатак би био да издвоји лица и структуре чију имовину би замрзнули.
Аутори текста оптужују Иран за напад на нафтне танкере. Савету безбедности се предлаже да „покаже озбиљну забринутост у вези са нападом на ирачку војну базу у Киркуку 27. децембра, када је страдао амерички држављанин и рањено неколико америчких и ирачких војника“.
Раније је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров упутио писмо генералном секретару УН Антонију Гутерешу, у коме истиче да нема објективних разлога за увођење ембарга на оружје Ирану. Како је истакао, примена ограничења на испоруку оружја Ирану након 18. октобра 2020. године „никада није планирана и не постоје ни правни ни други разлози да се то преиспитује“.
Прочитајте још:
