У време идиличних односа Русије и НАТО, војне силе потписале су у Паризу споразум којим се Алијанса обавезала да неће размештати крупне војне формације и тактичко атомско оружје на територији нових држава-чланица. Другим речима, тај документ забрањује стационирање значајнијих војних снага у Централној и Источној Европи, у близини руских граница.
Администрација америчког председника планира да повуче око 9.500 војника из база у Немачкој, укључујући и ескадрилу ловаца Ф-16, што су критиковали чак и Трампови саборци сматрајући да је то "поклон Русији" и претња америчкој националној безбедности.
Американци, тренутно, у Немачкој имају више војника него у било којој другој држави на свету осим у Јапану — око 35 хиљада. Немачка база Рамштајн је, такође, логистичка тачка за америчке војнике у другим базама, укључујући и Бондстил на Косову.
Од доласка у Белу кућу, Трамп је небројено пута критиковао Немачку да на одбрану троши јако мало новца у односу на богатство којим располаже и тражио је од канцеларке Ангеле Меркел да значајно повећа војни буџет.
Он сматра неправедним расподелу трошкова међу чланицама Алијансе. САД троше око 3,4 одсто БДП-а на одбрану. Немачка је на мети Трампа јер сада планира да троши 1,5 одсто БДП-а до 2024. године.
Обећања Меркелове да ће до 2030. или можда 2032. испунити циљ од два одсто БДП-а за одбрану Трамп сматра недовољним.
Кажњавање Берлина због руског гаса и војног буџета
Вашингтон је заинтересован да сачува НАТО као инструмент америчке контроле над ситуацијом у Европи, па се ово тумачи као Трампов покушај да уценама присили Берлин да троши више на заједничку одбрану, а такође и као једна врста казне за Немачку, која троши паре на руске енергенте уместо на евроатланску солидарност.
Трамп је напао Немачку, рекавши да дугује НАТО-у билион долара на основу недовољних издатака за одбрану у последњих 25 година. Критиковао је Берлин због гасовода „Северни ток 2“, упитавши треба ли да штите Немачку од Русије, док Немачка плаћа милијарде за руске енергенте, што Пољска наводно не чини.
Међутим, Вашингтон је раније и сам указао на пољску „енергетску зависност“ од Русије. Према прогнозама америчке администрације, Варшава ће се успети да се ослободи ове „зависности“ тек 2022. године. Штавише, укупни обим уговора за амерички течни природни гас већ је достигао 50 милијарди долара.
С друге стране, Варшава је највећи савезник НАТО-а у Источној Европи и одавно тражи од САД да распореди своју војску на територији Пољске. Чак су пољске власти предлагале да се направи база „Форт Трамп“ и биле су спремни да уложе две милијарде долара за стварње те базе намењене за америчку оклопну дивизију. Али, Американци то тада нису желели.
После састанка са Трампом у Белој кући ове недеље председник Пољске Анджеј Дуда је рекао да је очување америчког контигента важан елемент европске безбедности и да је Пољска спремна да те снаге буду распоређене у тој земљи. Он је оценио да ће амерички војници „подржати пољску армију“ у случају спољне агресије.
Русија има одговор на сваку претњу
Руски експерт Јуриј Борисенок подсећа да ће председнички избори у Пољској бити одржани 28. јуна, па ово види и као део предизборне кампање.
„Није искључено да је Доналд Трамп решио да на тај начин једним ударцем убије две муве. Прво, да подржи свог пољског савезника Анджеја Дуду, коме све анкете предвиђају да ће освојити изборе, иако је могућ и други круг. Друго, део америчких трупа треба да напусти Немачку и Трамп је потврдио, не износећи конкретне цифре, да они могу да буду пребачени у Пољску. Али, Трамп не би био то што јесте да није рекао да ће Пољска за то да плати. Због тога остаје прилично озбиљно питање — како ће пољски гласачи на то да реагују?! Дуда је при том покушао да остави добар утиса, говорећи да САД доносе одлуку, али он је у потпуности подржао америчког председника. Тај позив да не повлачи америчку војску из Европе Трампу се највероватније допао. Већ у недељу ћемо моћи да видимо колико је Дудина посета САД била успешна“, каже Борисенок.
Руски експерти упозоравају да би пребацивање америчке војске у Пољску могло да доведе до нове трке у наоружању у Европи. Ако би Вашингтон вратио трупе у САД то би могло да створи озбиљне могућности за руско-европске односе и ојача дијалог између Русије и ЕУ на пољу европске безбедности.
У случају да трупе буду пребачене у Пољску, то ће погоршати односе Русије и НАТО-а и драматично погоршати ситуацију у области европске безбедности и ојачати милитаризацију Европе. Друга опција би, према мишљењу аналитичара, значила отворен повратак НАТО-а ка првој линији хладноратовске стратегије. То ствара могућност брзе војне агресије, брзог напада, па ће Русија, у том случају, морати да предузме одговарајуће кораке за борбу против ове претње, пре свега изградњом војне инфраструктуре на својим западним границама и распоређивањем ракетних система, који ће бити додатна гаранција безбедности Русије.
Прочитајте још:
