Како објашњава Прилепин, након распада СССР-а ван граница Русије остало је око 20 милиона грађана, који би били спремни да се присаједине Русији.
„Ако 75 одсто становништва неке територије, на пример, земаља бившег Совјетског Савеза, или више гласа за уједињење са Русијом, обавезни смо да искористимо све дипломатске и друге мере како би њихов дипломатски избор био реализован“, рекао је Прилепин.
Он сматра да данас у другим земљама не поштују грађанска права Руса онако како би требало. Као пример навео је чињеницу да им је забрањено да шаљу децу у руске школе, а писац истиче да их баш зато не треба заборавити, него им треба помоћи.
Прилепин претпоставља да би све то могло подстаћи људе да одрже референдум.
Уједињење Крима и Русије
Крим се ујединио с Русијом после одржаног референдума у марту 2014. године након државног удара у Украјини, на ком се већина гласача Републике Крим и Севастопоља изјаснила за улазак у састав Русије.
Украјина као и раније сматра Крим својом територијом, али привремено окупираном, док су руске власти више пута саопштавале да су се Кримљани демократским путем и у складу са међународним правом и статуом УН изјаснили за присаједињење са Русијом.
Према речима руског председника Владимира Путина, питање Крима је „коначно затворено”.
Прочитајте још:
