Тако се, уместо на Пенсилванија авенији у Вашингтону као господин председник, у гланц оделу, Тачи симболички поново обрео у косовско-албанским гудурама, с окрвављеном униформом, као идејни и оперативни вођа злочиначке ОВК.
Уместо у Белу кућу, Тачија у Жуту кућу
Практично, морао је да се извини Ричарду Гренелу, специјалном изасланику САД, што неће моћи да стигне на преговоре са Београдом. Јер, ето, нешто је искрсло - са својим ратним пајташима осумњичен је за стоструко убиство и још нека успутна тешка злодела.
И преко ноћи, уместо са шампањцем у руци да крунише своју мисију и буде актер „историјског споразума“ са Србијом, мораће изгледа да седне на клупу и одговара за злочине, убиства, силовања, вађење органа и ко зна за шта још га сумњиче…
А тако му је мало фалило да постане „јунак овог доба“ и да се потпуно заборави да је некада био Змија. Косовски Џорџ Вашингтон како су му ласкали западни центри моћи, уплео се у клупко вишегодишњих илузија које су о њему стварали баш Американци.
Таман кад је поверовао да је управо он та митолошка фигура, државник новог Косова и „отац нације“, кад је поверовао да је самосталан и да може да одлучује, неко је из фиоке извадио његову коверту натопљену крвљу.
Таман кад је почео да сања како и Прешево, Бујановац и Медвеђу својим „дипломатским вештинама“ откида од Србије и припаја Косову, неко га је грубо пробудио.
Али, зашто је Тачи сада “проклизао”?
Одговори у новом дипломатско политичком трилеру за сада се само наслућују.
Чињеница је, Тачи западним факторима није сметао зато што је учествовао у злочинима против Срба и Албанаца, јер би га ваљда за то процесуирали у протекле две деценије. Дик Марти, званични Београд, бројни сведоци, покајници, учесници, истраживачи, указивали су на зла за које се сумњичи овај командант ОВК, али се моћни играчи на то нису освртали. Правили су од њега лидера.
И шта се онда десило? Бела кућа је, на челу са Доналдом Трампом, преузела иницијативу за преговоре Београда и Приштине.
Специјални изасланик Ричард Гренел успео је са неколико блицкриг потеза да пребаци процес из Брисела у Вашингтон, а сам Тачи је поручивао да неће ни да прича са ЕУ посредником Мирославом Лајчаком.
То му је изгледа била и кобна грешка.
После вишедневне кампање у прозападним медијима да је погрешна Гренелова намера да Београд и Приштина постигну економски споразум већ да се морају покренути политичка питања (читај, појачати притисак на Београд да призна Косово), дошло је до изненадног преокрета.
Кад је, дакле, некоме на Западу засметао, Тачи се преобразио поново у ратника. Три дана пред одлазак у Вашингтон, обелодањен је предлог оптужнице против њега.
Претпоставке су следеће:
Пошто је оптужни предлог против такозваног председника Косова донет у априлу, тешко да је баш случајно изашао у јавност три дана пред преговоре Београда и Приштине у Вашингтону.
Ти преговори, политички гледано, могли су да сметају Немачкој и деловима ЕУ који су изгубили ауторитет и утицај у преговарачком процесу, а који се залажу искључиво за независно Косово.
Дијалог у Белој кући могао је да жуља и дубоку америчку државу на челу са Трамповим противкандидатом Бајденом. Јер, у немилосрдној предизборној бици до истребљења, демократском адуту који је јунак у Приштини, не иде у прилог да председник САД постигне било какав спољнополитички успех.
Не тврдимо да су ови центри одлучивања извадили Тачијеву оптужницу из фиоке, али је тешко логички тврдити и да нису.
Свеједно, за Србију је важно да остане неокрњена у овој бици слонова преко њене главе и да мирно и разборито ову глобалну тучу што више гледа са стране.
Па кад се сви остали актери политички и правосудно раскусурају, кад се обрачунају између себе, Београд може да буде спреман поново да седне за преговарачки сто.
За почетак, позитивно је што је почела да излази на видело истина о Тачијевим „херојским делима“ у време рата. И што је, овог пута, уместо у Белој, завршио у Жутој кући.
