На извршну одлуку Доналда Трампа, потписану 17. јуна у ружичњаку Беле куће, о реформи америчке полиције, демократе десет дана касније одговарају својим законским предлогом усвојеним у Представничком дому конгреса у коме имају већину.
Дозволити или забранити дављење људи – крв на рукама демократа
Амерички медији наводе да је мало вероватно да ће демократски предлог закона проћи Сенат, упркос чињеници да су тројица републиканаца у Представничком дому гласала за демократски предлог. Као разлог наводе то да су демократе блокирале републикански предлог у Представничком дому. Уз то, демократски предлог могао би да се суочи са председничким ветом.
Обе стране убеђене су у исправност својих предлога и ни једна неће да одступи и направи компромис. То се најбоље из изјаве Ненси Пелоси, демократе, председавајуће Представничким домом:
„Људи питају: „Зашто не можете да направите компромис са другом страном?“. Па, зато што они не забрањују дављење. Ми забрањујемо дављење. Да ли би, дакле, требало да смислимо неко дављење са којим ћемо се сложити? Не“.
Она је критиковала Трампову извршну наредбу, која се, према њеним речима, није бавила везом између системског расизма и полицијске бруталности.
„Председниковој слабој извршној наредби жалосно и озбиљно недостаје оно што је потребно за борбу против епидемије расне неправде и полицијске бруталности која убија стотине црних Американаца“, изјавила је Пелосијева, додавши да наредби „недостају смислене, обавезне мере одговорности за заустављање недоличног понашања (полиције). У овок тренутку националне тескобе, морамо да инсистирамо на храбрим променама, а не да се тек тако предајемо голом минимуму“.
С друге стране, једини афроамерички сенатор из редова републиканаца, Тим Скот, који је и аутор републиканског предлога, оптужио је демократе да су републикански предлог одбацили како би се Трампу онемогућила победа на новембарским председничким изборима.
„Ово је чиста расна политика у најгорем издању“, рекао је Скот за Фокс њуз уз упозорење да ће неактивност Конгреса резултирати још већом рањивошћу Афроамериканаца на полицијско насиље.
„Биће крви на рукама демократа“, закључио је он.
Политички фудбал – полиција је постала лопта која се пребацује из руке у руку
Акценти у оба документа су различити, објашњава Павић – демократи заступају идеју о већим ограничењима полицијских овлашћења, а републиканци о мањим, јер не желе да полицији вежу руке. Иако демократски предлог закона не може да прође у Сенату, где републиканци имају већину, Павић напомиње да Конгрес до новембарских председничких избора неће усвојити никакав закон, јер је компромис немогућ, пошто ни једна страна неће да одустане од своје визије.
„Постоји још један моменат. Утицај савезних закона ограничен је на локалне полиције, којих у Америци има око 18 000. Пошто је Америка федерална држава у којој је много тога децентрализовано, Конгрес може да прописује ствари везане за Устав и уставну материју, као и за савезну полицију, али много тога остављено је локалним полицијским одељењима“, објашњава Павић.
Неке локалне заједнице већ су предузеле мере на своју руку, подсећа наш саговорник и напомиње да оне имају већи капацитет за реформе него сам Конгрес.
Минеаполис, где се догодило убиствцо Џорџа Флојда, расформирао је полицију и покушавају да наметну нову визију полиције. Док ту визију тек треба формулисати, појављује се, према Павићевим речима, нови феномен – пад морала међу полицијским службеницима.
„Многи од њих сматрају да трпе неоправдане критике, да више немају политичку заштиту, да су веће шансе да их правно прогоне ако примењују мере које су до сада примењивали... Многи полицијски синдикати дижу глас против позива да се на неким местима чак и расформира полиција, тако је тешко да ће овде бити задољних“, оцењује Павић.
У међувремену, управо због незадовољства полиције, приметан је нагли раст броја извршених тешких криминалних дела у деловима Њујорка и Чикага у пследњих месец дана.
„Ово је сада оно што би Американци звали политички фудбал, где ће лопта да се додаје од једног до другог, сви ће хтети да поентирају. Пошто се визије толико разликују између републиканаца и демократа, као и конзервативаца и такозваних либерала и екстремне левице, тешко је замислити да ће на савезном нивоу бити усвојени јединствени закони до избора“, наводи Павић.
Смањење криминала и технике деескалације
Док демократе свој предлог називају „Правдом за Џорџа Флојда у поступању полиције“, председник Трамп своју изврпшну наредбу назвао је „Сигурно поступање полиције за сигурне заједнице“. Трамп је изјавио 17. јуна да „смањење криминала и подизање стандарда нису супротни циљеви“, ако и да је убеђен да ће „полицијске службе широм земље усвојити највише полицијске стандарде који служе њиховим заједницама.
Трампова наредба захтева обуку полицијских службеника у техникама деескалације и „употреби стандарда силе“. Такође подстиче стварање система у којима би се полицајци упарили са социјалним службеницима када би били у контакту са бескућницима, уживаоцима дрога или менталним болесницима. Важна напомена је да ће за све то из федералног буџета бити одобрена средства.
Прве реформе америчке полиције у ХХ веку почео је тридесетих година тадашњи председник Херберт Хувер, под налетом високе стопе криминалитета изазваних забраном точења алкохола у САД (прохибиција).
Док је Хувер основао привремену комисију која се бавила овим питањем, председник Линдон Џонсон је шездесетих година основао стално тело при Овалном кабинету, које је 1967. поднело извештај који је од медија оцењен као најсвеобухватнији и који је послужио за даљу реформу полиције. Још две пресуде Врховног суда, једна из 1961, а друга из 1966, ограничиле су овлашћења полиције приликом претреса, хапшења и спровођења истраге.
Током деведестих година, Закон о контроли криминала и спровођењу закона дао је овлашћења Одељењу за грађанска права Министарства правде САД да подноси грађанске тужбе против локалних полиција како би спречиле злоупотребе. На тај начин, одговорност је пребачена са појединаца на организације.
Технике деескалације и комуникација са локалним заједницама постала је део борбе против криминала, поготово у великим америчким градовима, на почетку новог века.
