Кише и град уништиле српску пољопривреду

Мирослав Ристић из села Конџељ у општини Прокупље могао је само беспомоћно да гледа како набујала Топлица односи сав труду његове породице.

„Више од 40 хектара је било засејано пшеницом  и детелином а  једном потезом све је постала обична бара… Комбајн, трактор, фрезе… сва машинерија је под водом. Вода је ушла у резервоаре, моторе… Воћњаци кад се натопе ту рода нема… Не знам шта да кажем. Сада су у селу проценитељи штете, и то је добро, али шта то нама вреди када ће требати месеци да се земљиште санира, што све изискује додатна улагања,“ прича овај млади пољопривредник.

Све је уништено у њиве не можемо до септембра

У  кући је после повлачења воде остао муљ. Неке људе су каже једва успели да спасу, посебно старије, јер је вода била метар и по, а негде и дубља.

„У суштини све је уништено, а ако крену суше биће још горе, јер ми у њиве нећемо моћи сигурно до септембра,“ додаје он.

Топлички крај је претрпео највише штете, а за петама су им и малинари из Ариља. Према проценама Асоцијајције малинара, у том делу Србије уништено је више од хиљаду хектара малињака, као и више од три хиљаде хектара других усева. Осим малине, киша је утицала и на трешње, јер је дошло до великог пуцања плодова у процентима до 50 или 60 одсто. Слична штета је начињена и вишњама. Јабуке, шљиве и крушке су претрпеле мању штету.            

Приоритет санација стамбених објеката

Директор Канцеларије за управљање јавним улагањем Марко Благојевић за Спутњик каже да је процена штете у делу општина где се вода повукла већ почела а да ће у осталим тај процес почети врло брзо.

„Оно што је наш приоритет је да се прво обради штета на стамбеним објектима и да што је могуће пре организујемо исплату помоћи грађанима чији су стамбени објекти оштећени у поплавама,“ објашњава наш саговорник.

Друга фаза како је навео бавиће се обновом инфраструктуре а у сарадњи са Министарством пољопривреде ће се урадити  и процена штете на пољопривредном земљишту.

​„Када будемо имали прецизну информацију о томе направићемо некакав план како ћемо и шта радити. Као што сам рекао приоритет је исплата помоћи грађанима чији су стамбени објекти страдали и очекујем да ће већ половином јула почети прве исплате на основу нивоа оштећења на објектима,“ истиче Благојевић.

Локалне самоуправе да процене штету

Он напомиње да је на локалним самоуправама да ураде процену штете и категоризацију и да према тим подацима ураде решења о државној помоћи којима ће бити утврђено и право на помоћ и висина те помоћи.

„Након тога, како то прописује Закон о општем управном поступку и Закон о обнови, почиње и исплата помоћи. Ванредна ситуација је проглашена у 27 општина  и градова. У једном броју општина ванредна ситуација је проглашена на читавој територији негде у деловима и сходно томе Влада Србије доноси одлуку о проглашењу стања елементарне непогоде у тим локалним самоуправама и њиховим деловима,“ објашњава он.

Том одлуком Владе активира се механизам ове канцеларије, потом се усваја програм обнове на основу којих се прописује шта ће све да се ради.        

Прве исплате пловином јула

„У обнову које инфраструктуре ће се уложити, одредиће се колико новца ће бити исплаћено грађанима,“ додаје Благојевић.

Највише су страдали делови у сливу река Западна Морава –Моравица, Скрапеж, Ћетиња и Лужноица, које су тренутно у опадању као и и Јадр и Љубовиђа.

​Поплавни талас се преместио на југо-исток, а врх је на реци Топлици у зони Прокупља и Дољевца где се спроводи ванредна одбрана од попалава, наводи се на сајту „Србија воде“. У Љубовији је за 24 сата пало 210 литара кише, што одговара количини која падне у неколико месеци, а река Љубовиђа је уништила три моста, поплавила стотине куће и пољопривредног земљишта.

Обилне падавине узроковале су изливање реке Топлице, Косанице и Блаташнице, а поплављено је 150 домаћинстава и више стотина хектара пољопривредног земљишта.

Уништено стотине хектара усева

Водоснадбевање је прекинуто у Блацу, јер се вода замутила због оштећеног водовода, а многи путеви су поплављени, па је саобраћај отежан.

​У Љигу су падавине су оштетиле усеве и локалне и регионалне путеве, покренуто је и неколико клизишта. На подручју града Крушевца је у два дана пало 40 литара кише по метру квадратном кише што је довело до пораста водостаја на рекама и бујичним водотоковима, због чега је град у приправности.

Излила се и река Скрапеж у Косјерићу и поплавио педесетак објеката. Око Тамнаве и Колубаре превентивно су спремни џакови и песак, док је река Моравица код Ариља однела део пута, па је према Ивањици у прекиду на два места. Вода опада код Ариља, али се вода из кућа и дворишта мештана још није повукла, осим тога, причињена је велика штета у пољопривреди јер је уништено између 70 и 80 одсто усева.