„То је једноставно последња битка у енергетском рату САД против Америке“, каже један од колумниста „Форбса“ за РЕН ТВ.
Нове санкције, истичу они, више не могу да зауставе завршетак гасовода по дну Балтичког мора.
Од санкција корист има само Украјина која страхује да ће избити профит од транзита руског гаса у Европу који чини скоро 10 одсто БДП земље.
Европска комисија се успротивила могућим новим санкцијама Америке, истичући да жели да осигура да рад гасовода буде транспарентан и недискриминативан, као и да обезбеди одређени ниво надзора регулаторних тела.
Против ранијих санкционих мера оштро се успротивила Немачка и запретила да ће увести реципрочне мере против сенатора који су те санкције и иницирали, као на пример увођење дажбина на увоз америчког гаса у случају да се притисци Вашингтона на реализацију пројекта изградње „Северног тока 2“ наставе.
Немачке претње су уродиле плодом јер је девет америчких конгресмена из Републиканске и Демократске партије предложило је нацрт новог закона о пакету санкција које би требало да су блаже него што је то био случај са претходним пакетом.
Гасовод „Северни ток 2“
Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода, чији ће укупни капацитет износити 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије, преко Балтичког мора, до Немачке. У изградњи гасовода учествују бројне европске компаније.
Против изградње гасовода „Северни ток 2“ активно се бори Украјина, која се плаши да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, као и бројне европске земље, укључујући Пољску, Летонију и Литванију, а такође и Сједињене Америчке Државе, које желе да продају свој течни природни гас у ЕУ.
САД сматрају да је ово политички пројекат који прети енергетској безбедности Европе. Руска страна више пута је изјављивала да је пројекат апсолутно комерцијалан и конкурентан и истицала да он не подразумева обуставу транзита руског гаса преко Украјине у ЕУ.
