Џиновске корњаче које је Дарвин открио на Галапагосу јесу поприлично дуговечне али су далеко од врха листе! Наравно и оне живе, бар двоструко дуже од људи па је тако чувена Харијет, једини сведок Дарвиновог истраживања, умрла после 176 година (2006.), а нешто старија је била Адваита која је такође умрла 2006. и која је према веродостојним записима била стара најмање 250 година.
Па ипак, у мору се налазе бића која вишеструко могу да надмаше просечни животни век корњача који се креће око 120 година.
Једна доста необична ајкула, "грендландска" која може да нарасте и до 6,5 метара је прави Метузалем, преносе Новости.
На основу испитивања рожњача код 28 женки ајкула, научници су установили да су све старије од 227 година. Најстарија је имала невероватних 512 година!
У мору живи и арктички кит за кога се зна да скоро сви примерци, који измакну харпуну, могу да доживе и више од 200 година.
Више од 200 година живе и поједине врсте шкољки (за неке се тврди да су доживе и 400 година), морских црва, пужева, али и појединих врста морских јежева.
Занимљиве су и популарне јапанске рибе "кои" које су чести украси акваријума, вештачких језера. Оне са лакоћом доживе 200 година а према неким изворима један примерак је доживео чак 226 година.
Па ипак, нико не може да се мери са једним другим становником мора са латинским називом "turritopsis nutricula" - познатом као бесмртна медуза. Наиме, ово створење је способно да се самообнавља од одрасле јединке па поново до стадијума полипа и тако унедоглед. Оне једноставно не могу да умру (природним путем) и њихов број енормно расте из године у годину
Из подручја топлих крајева Пацифика, ова 4,5 мм велика медуза сед убрзано шири на сва остала мора и океане, па су је пронашли чак и у хладним водама Антартика. Њен животни циклус зависи од топлоте мора. Тако се у топлијим крајевима обнавља између 18 и 22 дана а у хладнијима јој је потребно и 25 дана.
