Од почетка маја текстилна производња је, како истиче Јовановић, почела да се враћа у нормалу да би тренутно сви произвођачи радили у пуном капацитету. За време ванредног стања забележен је пораст интернет продаје за двеста посто.
Јовановић додаје да податке за мај и јун још увек нема, али да су предвиђања ПКС-а да је тај пад износио максимум 15 посто.
Пандемија корона вируса утицала је на пословање и светских текстилних брендова, па је тако компанију „Индитекс“, у чијем се власништву налази бренд Зара, у првом кварталу забележила нето губитак од 409 милиона евра. У мају је укупан промет смањен за 51 одсто, док је интернет куповина са друге стране знатно порасла, због чега је овај гигант одлучио да затвори преко 1200 продавница, међу којима се за сада не налазе објекти који послују у Србији.
Хоће ли Зара затворити продавнице у Србији
„Ја сам убеђен и знам да нико неће затворити потпуно своје малопродајне објекте. Да ће доћи до неке редукције, вероватно хоће. Без обзира што Зара затвара 1200 објеката, она не излази ни са једног тржишта, ни из једног града, она само смањује број отворених објеката у појединим градовима. Сигурно ће се то десити и код нас. Сама продаја домаћих текстилних произвођача у том случају неће се драстично мењати, зато што ће ти брендови и даље остати на нашем тржишту. И то неће много утицати на повећање продаје домаћих текстилних производа“, сматра Јовановић.
Наш саговорник указује да пад производње текстила у Србији није утицао на пад продаје, која сама по себи није могла да функционише због затварања тржних центара и објеката у затвореном који нису функционисали због мера државе у борби са корона вирусом.
„Званичан податак је да је пад производње у априлу месецу био 62 посто, мисли се на индустријску производњу у текстилу. Што значи да је то драстичан пад, међутим, за мај и јун још увек нисмо добили податке, али види се да се то поправило. Оно што је интересантно то је да су већ 11. маја све фирме са којима смо били у контакту тада већ почеле са пуним капацитетом да раде. Тако да се враћају у нормалу“, објашњава саговорник Спутњика.
Интернет куповина за време ванредног стања је према подацима Привредне коморе Србије код неких компанија износила и преко 200 посто у односу на исти период претходне године, али то је, према речима Јовановића, и даље занемарљиво будући да се у Србији и даље мало тргује путем интернета.
Глобално пребацивање производње из Азије у Европу
Интересантно сазнање до ког су дошли у ПКС-у је да је корона вирус изазвао глобални тренд у Немачкој који подразумева пребацивање текстилне производње из Азије у Источну Европу. То има везе са проблемима до којих је довела пандемија у смислу манипулативних трошкова, комуникације, бројних логистичких проблема због чега роба касни, а процена немачког удружења ДТБ које окупља десет хиљада произвођача и трговаца у области текстилне индустрије је да колекција јесен- зима касни шест недеља у односу на планиране рокове.
„Неке фирме са којима смо разговарали су већ покренуле своју производњу, односно дали су своје моделе да се шију у Македонији. Ми сада преговарамо са њима да део те производње, то јест да део услужних послова пребаце у Србију, да наше фирме раде. Тако да се глобално на нивоу текстилне индустрије излази из Азије, а пребацује производња у источну Европу“, каже Јовановић за Спутњик.
Шанса за домаће произвођаче
Саговорник Спутњика истиче да шансу за јачање домаћих текстилних произвођача који своју робу продају у Србији ПКС види у новом пројекту „Чуваркућа“ који представља део националне кампање куповине домаћих производа:
„И текстилни пројекти су укључени, тако да се неки произвођачи чарапа и доњег веша већ пријављују. Видећемо да укључимо произвођаче домаћих колекција. Додуше, њихови производи се не продају у малопродајним објектима широке потрошње већ имају своје локале у којима продају колекцијску робу. Па ћемо видети да они буду на другачији начин брендирани. Тако да помоћу те националне кампање ми покушавамо да подстакнемо свест потрошача да купују домаће производе, и надамо се да ће то утицати неким делом и на повећање између осталог и како познатих наших брендова, тако и неких произвођача чарапа и доњег веша који нису толико познати.“
