Ласери или С-500? Чиме Русија може да се супротстави америчким супер ракетама

Русија ће највероватније имати средства за борбу против хиперсоничног оружја до тренутка када се оно појави у другим земљама, рекао је председник Русије Владимир Путин за телевизијски канал „Русија 1“. Које врсте борбених система можемо имати у виду?

Хиперсоничне ракете је тешко открити, а још теже оборити.

Почнимо од тога против чега ће тачно морати да се боре перспективни противваздушни и противракетни системи.

Мислим да хиперсоничне нападе треба поделити на две основне класе:

1. Хиперсоничне крстареће ракете које лете у атмосфери на висинама од неколико десетина до 40 км;
2. Хиперсонични бојеви блокови и ракете који лете у горњим слојевима атмосфере.

Очигледно да ћемо под хиперсоничним брзинама подразумевати брзине пет или више пута веће од брзине звука.

Први укључују, на пример, противбродске или хиперсоничне ракете које наносе удар по копненим циљевима. За копнени систем противваздушне одбране такав циљ ће бити изузетно тешко уништити. Мала висина лета и велика брзина у комбинацији са слабом видљивошћу на радару означава загарантовано откривање уз кашњење и потешкоће за радаре одбрамбених система током пресретања циља. Али мета још и мора бити погођена!

Други тип су балистичке ракете или бојеви блокови балистичких ракета са системом навођења, који лете дуж границе атмосфере. Систем за упозоравање на ракетни напад ће их открити, али много касније од конвенционалних класичних ракета. Разлог је тај што конвенционалне балистичке ракете на врху путање досежу висине од 100 или више километара и уздижу се изнад радио-хоризонта много раније од хиперсоничних „једрилица“ које се крећу на нижим висинама. Једноставно речено, конвенционалне ракете се могу видети издалека. Поред тога, брзина лета хиперосничних ракета на великим висинама је много већа од брзине ракета на малим висинама — 10  до 15 брзина звука и више. Осим тога, ове ракете могу маневрисати, што доводи до тога да се стално мора изнова рачунати њихова путања и поново одређивати тачка пресретања ракетама одбрамбеног система.

Рањивих објеката има много, али заштита ће се наћи

Шта ћемо штитити? Најважније објекте: командни центри, ратни бродови, војне базе, лансирни системи стратешких нуклеарних снага.

Сходно томе, противваздушни системи морају бити мобилни, то јест, по начинима распоређивања блиски савременим противракетним системима С-400. Очекује се да ће састав таквих одбрамбених система обухватити радарску опрему за откривање, командно-рачунарски центар и борбене системе — лансирне системе ракета или друга средства за уништавање ракета које нападају.

Брже од светлости

О којим другим средствима је реч? Ако погледамо у будућности и укључимо машту, испоставиће се да је зрак светлости средство моменталног утицај на циљ. Брзина светлости је око 300 хиљада метара у секунди, још ништа брже „није смишљено“. Односно, идеалан систем за уништавање циља који је већ откривен и који прате радари наше одбране биће ласер. Наравно, радови на развоју противракетних ласера су вођени у СССР, и у САД од шездесетих година прошлог века. Поред тога, режисери су се озбиљно заинтересовали за ласере у филмовима у којима су све уништавали. Истина је да су ови филмови из жанра фантастике, ево и зашто. 

Ласер има једну проблематичну карактеристику: потребна је огромна енергија да би се уништила модерна ракета удаљена неколико десетина километара. Посебно имајући у виду да се ласерски зрак распршује у атмосфери, а циљ не треба само „осветлити батеријском лампом“, већ се мора деловати на циљ можда неколико секунди да би се изазвало загревање довољно за његово уништавање. 

Ласер као оружје: нереално и скупо

Све у свему, потребан је моћан ласер са огромним залихама енергије, способан да веома брзо и прати врло брзи циљ, и истовремено да буде јако тачан. Циљ се креће хиперсоничном брзином у атмосфери у плазма облаку — конструкција такве ракете-циља је израђена за дугорочни утицај високих температурама на корпус. Односно, ласер мора да утиче на такав циљ са још вишим температурама, говоримо о хиљадама степени Целзијуса.

Чини се да сада уопште нема извора енергије прихватљивих величина који би могли обезбедити рад таквих „светиљки“. А таквих система би требало да буде релативно много јер морамо обезбедити заштиту десетак стратешки важних објеката у земљи. Генерално, поред чисто техничких проблема, који чак и узимајући у обзир огроман напредак у стварању минијатурних нуклеарних реактора, вероватно неће бити решени у наредним деценијама, постоје још и економски проблеми: стварање оваквих монструозних система биће изузетно велико финансијско оптерећење.

Стари ПВО, али са новим могућностима

Па шта је реална опција? Традиционални противавионски ракетни системи противваздушне одбране са новим својствима. Највероватније ће то бити ПВО систем С-500 „Прометеј“. Већ пре неколико година, када су се радови на „Прометеју“ одвијали само на папиру, речено је да ће бити конструисан нови комплекс узимајући у обзир могућност уништавања било каквих хиперсоничних циљева.

Борбено оружање С-500 постаће, очигледно, два-три типа ракета са зонама уништења које се пресецају. На пример:

Ракета кратког домета, велике брзине и конструисана за велико преоптерећење током маневрисања. Вероватно она неће моћи да стигне све хиперсоничне циљеве, али паљба таквих ракета које су лансиране према циљу или у случају када циљ пролази по тангенти система ПВО, мораће да испуни постављени задатак.

Ракета средњег домета ће очигледно бити универзалнија и углавном је намењена за борбу против ваздушних циљева, али то не искључује могућност уништења и хиперсоничних циљева.

Најзанимљивија ће бити ракета дугог домета — њен ударни степен (а таква ракета може бити вишестепенаста) ће имати сопствени систем за навођење. За разлику од ранијих типова ракета које ће се углавном лансирати у сусрет циљу, ракета дугог домета их може чак „стићи“, што ће захтевати изузетно велику брзину лета, али ће новом систему противваздушне одбране дати прилику да засигурно уништи објекат који представља претњу.

Наравно, подаци о стварним могућностима С-500 „Прометеј“ још нису објављени, али очекује се да ће тестирање главних компоненти бити завршено ове године, а већ од 2021. године комплекс ће моћи да буде у служби Ваздушно-космичких снага. Теоретски конструисане посебно за уништавање хиперсоничних ракета, такође могу бити део претходно постављених система С-400. 

Какве везе Трамп и Пољска имају са овим?

Сви се сећамо како је средином маја председник САД Доналд Трамп најавио нову тајанствену „супер ракету“. 

​Трамп је изјавио да ће нова ракета бити око три пута бржа од оних које су конструисале Русија и Кина. Пентагон је тада одбио да појасни речи председника државе, а корисници интернета су почели да праве шале на овај рачун.

Сједињене Државе ће убрзати тестирање хиперсоничног оружја у наредној години. То је 18. јуна на онлајн семинару изјавио Мајкл Вајт, човек који је у Пентагону одговоран за ову врсту оружја. 

У своје време америчке ракете „Першинг 2“, распоређене у Европи, имале су тако кратко време летења и тако високу тачност, да су највероватније могле да оставе СССР без руководства, чак и пре него што је руководство одлучило да узврати удар.

Ако се, на крају крајева, хиперсоничне америчке ракете појаве и ако буду средњег домета, управо у Пољској, историја се може поновити, али са још мање времена за Москву. А једини начин заштите од таквих претњи је стварање средстава за уништавање хиперсоничних циљева.