То каже за Спутњик наш искусни имунолог, др Радмило Петровић, који сматра да за годину дана, што се тиче вакцинисања, не може ништа значајно да буде постигнуто.
„Да би се један вирус истребио са лица земље то не може да се уради у једном акту. То мора да буде систематска примена у току низа година. Као што смо радили против вариоле коју само истребљивали 120 година, а против малих богиња је 60 година примењивана вакцина, па су се опет негде враћале. Вакцина ако се не да високом проценту становништва, отпилике 80-90 посто, она дозвољава да вирус преживи међу онима који нису вакцинисани. Значи, да се решимо вируса корона неће моћи без тога да се вакцинише више година и да се направи вакцина од 15-16 милијарди доза“, тврди познати имунолог.
Заштита за богате – нема вакцина за свих седам милијарди
А то ће, како истиче, коштати пуно. И када вакцина буде готова прво ће је купити они који су најбогатији, нема дилему Петровић.
Он каже и да је непознато какав ће став бити заузет – да ли да се она даје најширој популацији или само ризичним групама становништва. Наравно, не зна се ни колико ће она дуго да штити, да ли четири месеца, шест, као ова сада против грипа, 10 година као вакцина против морбила, или доживотно, истиче овај имунолог, додајући да управо та испитивања најдуже трају. За једну годину то неће бити могуће испитати, тврди он.
Рад на вакцини пуно кошта
Петровић, наш познати имунолог, један од оних који је био део тима лекара који су били битку против епидемије смртоносних великих богиња у Југославији 1972. године, подсећа да су многи обзнанили да раде на проналажењу вакцине, али детаље о томе не желе да откривају, јер је у питању пословна тајна. Не знамо о кавим вакцинама се ради, напомиње он и додаје да свакако рад на вакцини пуно кошта.
Петровић објашњава за Спутњик да се вакцине могу добити различитом методологијом:
„Постоји могућност израде три врсте вакцина. Једна је жива вакцина против корона вируса, што је најмање вероватно, јер је она најмање безбедна. Постоји могућност када се тај вирус припитоми и не буде агресиван и ослаби имунитет да дође до повратка вируленције, односно да подивља у току саме примене и да направи дар-мар“.
То се, каже он, код нас догодило са вакцином против грипа 1975-76. године. Једина предност те живе вакцине је што је јефтина за производњу и што може да се произведе и до 100 пута више такве вакцине, каже Петровић који сматра да на тој врсти вакцине нико неће да ради.
„Други тип вакцине је она направљена од вируса убијеног формалином која штити у проценту који није већи од око 70 посто. И то је јефтина производња и најлакша је да се направи. Трећа врста вакцине је најсавременија вакцина где се вирус рашчлани и узме само онај антиген из вируса који је одговоран за стварање имунитета и не може ничим да нам нашкоди“, наводи наш саговорник.
Најбезбеднија вакцина је и најскупља
Баш зато што нема никакве реакције, та такозвана антигена вакцина је апсолутно најбезбеднија, али је то и најскупља процедура, јер је и њено испитивање најдуже.
У прилог ставу да су потребне године да би се уништио неки вирус на планети, Петровић подсећа да је вакцина против вариоле вере пронађена чак 1796. године, а да је вакцина против грипа пронађена 1943. године, када је почела вакцинација у америчкој армији, за време Другог светског рата. Та вакцина је масовније почела да се производи тек после рата, а ми и даље сваке године имамо појаву вируса грипа, додаје наш саговорник.
Финансијски уносан пројекат
Петровић не сумња да ће вакцина против Ковида 19 бити пронађена, упркос трвењима на релацији САД-СЗО којој је Америка недавно ускратила средства, незадовољна одговором те организације на пандемију корона вируса.
А да ли ће бити испуњен циљ да сви људи на свету, где год се налазили, треба да имају подједнак приступ тестовима и вакцини, како је то током донаторске конференције одржане протеклог викенда поручила шефица Евроспке комисије (ЕК) Урсула фон дер Лајен је под великим знаком питања. До тога сигурно неће доћи у првој години примене вакцина, када и ако је буде, са предвиђених две милијарде доза.
Да је у питању финансијски уносан посао говори и податак да је у свету покренуто око 80 пројеката за израду вакцине и већину представља партнерство великих фармацеутских концерна и мањих биотехнолошких компанија. А фармацеутска индустрија одавно није на добром гласу када је реч о вакцинама, јер је главна смерница за њихову расподелу до сада била тржишна снага купаца. С друге стране, да се идеја међународне сарадње брзо заборавља чак и када се ради о питањима живота и смрти, потврдила је управо ова корона кризе, када је у Европи и САД обустављен извоз медицинске опреме чак и најближим савезницима.
Донаторска конференција
Европска комисија је током викенда организовала велику донаторску конференцију за прикупљање новчаних средстава потребних за проналажење вакцине против вируса корона. До почетка конференције, у међународној акцији су већ добили обећања за суму од 9,8 милијарди евра, што је за 2,3 милијарде више од иницијално предвиђене суме. Од тога, ЕК је издвојила 1,4 милијарде, али је најавила и додатних 4,9 милијарди евра.
Донаторска конференција ЕК организована је као одговор на апел СЗО која је израчунала да ће само у следећој години бити потребно 31,3 милијарде долара за борбу против вируса корона, и то за обезбеђивање 500 милиона тестова, 245 милиона третмана и за две милијарде доза вакцине, наравно ако буде пронађена до следеће године.
Тешко је извагати суму од 31,3 милијарде долара колико СЗО сматра да ће само у следећој години бити потребно за борбу против вируса корона, сматра Радмило Петровић, али и напомиње да је то дугогодишња битка која ће свакако јако много коштати.
