И док се амерички председник Доналд Трамп приликом сусрета са севернокорејским вођом Ким Џонг Уном наивно пита због чега је Кореја уопште подељена, питање уједињења полуострва и после седамдесет година од почетка рата (Корејски рат почео је 25. јуна 1950. и трајао је до 27. јула 1953.) и даље није на дневном реду. Као гаранција мира остаје да важи примирје (рат никада није окончан потписивањем мировног споразума) и подела дуж 38. паралеле.
Рат су карактерисале велике суровости пред којима се свет, тек изашао из довољно суровог Другог светског рата, ипак згражавао. Масакри политичких противника, велики број политичких заточеника на обе стране, сурова америчка бомбардовања севера полуострва, нарочито престонице Пјонгјанга... Процењује се да је у рату живот изгубило око десет одсто укупне корејске популације и око двадесет одсто популације на северу полуострва.
Грађански рат у коме су суперсиле први пут одмеравале снаге
Да би се схватила природа корејског сукоба, потребно је отићи мало даље у историју, у време када је Кореја била под колонијалном управом Јапана и била веома важна у јапанском колонијалном систему, каже новинар Борислав Коркоделовић.
Корејска нација никако се није мирила са положајем колоније и од 1911. имала је покрет за ослобођење, а 1932. формирана је Народноослободилачка армија Кореје.
„Њу је формирао деда Ким Џонг Уна, Ким Ил Сунг у Манџурији, ван корејског полуострва и била је повезана са Комунистичком партијом Кине, која је већ водила рат против Јапана. Он је Кини помагао у тој борби. Занимљиво је да потомци 200 најистакнутијих људи те армије и данас влада Северном Корејом на челу са династијом Ким“, наводи Коркоделовић.
С друге стране, у великом делу Кореје, а нарочито у јужном делу, Јапанци су заврбовали велики број Корејаца да раде за колонијални режим, па 1945. приликом ослобађања Кореје, долази до сукоба између Ким Ил Сунгових комуниста и јужнокорејских функционера бившег јапанског режима, додаје он.
„Ту је дошло до идеолошког и класног рата. Истакнути амерички историчар Брус Камингс сматра да се радило превасходно о грађанском рату, у који су се 1950. умешали на једној страни САД под окриљем УН, а на другој Кина и СССР“, каже Коркоделовић..
Прва интервенција УН и кохезивно ткиво НАТО
Осим што је био грађански рат, Корејски рат био је и прва војна интервенција Уједињених нација. Рат је почео 25. јуна, а већ 27. јуна Савет безбедности доноси резолуцију о упућивању међународних снага на корејско полуострво. Снаге УН биле су предвођене армијом САД, а још 16 нација чиниле су међунароидни контигент. Међу њима биле су армије Грчке и Турске, Аустралије, Британије...
„Између осталог, тај рат је јако допринео кохезији НАТО као војног пакта. То је био први велики иступ тог пакта“, објашњава Коркоделовић.
Након рата у Кореји, а с обзиром на блоковску поделу која је захватила свет, ни америчке, нити совјетске снаге нису узимале учешћа у војним мисијама УН до рата у БиХ деведесетих година.
Са 240 тенкова совјетске производње, севернокорејске снаге су за три дана освојиле Сеул и наставиле ка југу. Американци у Кореји нису имали велике снаге и оне су брзо разбијене, док армија Јужне Кореје, практично није ни постојала.
Севернокорејске снаге на крајњем југоистоку формирају Пусански периметар, који су браниле међународне снаге сачињене од америчких, британских, аустралијских и француских трупа, све док трупе америчког генерала Дагласа Макартура нису у септембру извеле десант на град Инчон, који се налазио дубоко у севернокорејској позадини.
Потом су међународне и јужнокорејске снаге напредовале скоро до границе са Кином. Када се у рат, на севернокорејској страни, умешала и ова земља.
Приликом бомбардовања Пјонгјанга, Американци су гађали и мачке
Чак пет офанзива вођено је на Сеул, који је из руке у руку прелазио четири пута и био је потпуно разорен. Слично је, ако не и много теже, под америчким бомбардовањем прошао Пјонгјанг.
„Амерички ваздухопловни генерали сведочили су пред Конгресом да су у Пјонгјангу гађали и мачке на улицама. Цигла на цигли није остала. Пјонгјанг, град од око 500 000 становника, на крају је имао око 50 000 становника, који су углавном живели под земљом“, каже Коркоделовић.
Камингс управо разорним америчким бомбардовањем објашњава психолошке реакције севернокорејског руководства на спољне изазове, што назива „дугом у крви“.
Укупан број жртава износио је око четири милиона, од тога око 33000 америчких војника.
„У сваком случају, обе Кореје биле су завијене у црно, али то је била прекретница у смислу да је то био глобални рат, јер је Хладни рат постао глобални а акценат је стављен на војну компоненту. Американци су после тога учетворостручили војни буџет – тада су кренули да стварају силне базе које имају у свету, зарекли су се да ће зауставити експанзију комунизма из СССР-а и Кине. Ту је, у ствари дошло до потпуне идеолошке поделе. Американци су успоставили чврст савез са Јужном Корејом, које траје и до данас“, каже Коркоделовић.
На крају, примирјем потписаним у Панмунџону, селу које се налази на 38. паралели, Кореја је подељена. Ову поделу извршили су двојица нижих америчких официра још 1945. Она је остала до данас иако је примирјем предвиђено да траје само до одржавања избора.
Општи избори у обе Кореје, међутим, никада нису одржани, јер су анкете показивале да је око 77 одсто Корејаца привржено социјализму.
Интервју са Бориславом Коркоделовићем у целости можете погледати у видео формату.
