Коментаришући предлог америчког сенатора, републиканца Џона Тјуна, да Америка треба да купи руски систем С-400 од Анкаре, руски војни експерти кажу да Турска неће пристати на ту трговину са САД, јер су питања националне безбедности и суверенитета за ту земљу важнија од политичке конјунктуре. Поред тога, уколико би пристала на то, Анкара би могла да изгуби статус поузданог партнера, због чега ниједна земља неће хтети да са њом закључује такве споразуме.
На питање има ли Турска уопште право да препродаје те руске системе које је купила на кредит, војни експерт и пуковник у резерви Михаил Ходарјонок напомиње да детаљи уговора нису познати јавности, јер постоје клаузуле о поверљивости које морају да поштују и продавац и купац.
„Питање би требало формулисати некако другачије – хоће ли се турско војно-политичко руководство одупрети притиску САД или не?! Уосталом, наоружање се не купује тек да би се купио одређен тип оружја, већ се купује за решавање политичких проблема, с обзиром да је рат наставак политике. Које задатке планира да решава турско руководство уз помоћ С-400? Чињеница је да за Турску у датом тренутку чланство у НАТО-у није критично, а претња са североистока, од стране Совјетског Савеза је нестала и овај правац тренутно не представља никакву невољу за Турску. Задаци с којима се Анкара сада суочава потпуно су другачији. На пример, има тешке односе са Грчком, а напетост расте и са Израелом у региону источног Медитерана. Такве проблеме није могуће решити оружјем западног типа, америчке или западноевропске производње. Узмимо као пример тај често помињани Ф-35, кога Турска, додуше, још није купила – могућности тог авиона се могу свести на нулу уз помоћ система АЛИС и притиском на дугме у САД, тако да Турска неће моћи да реши своје проблеме са западним оружјем. Пре свега, то се узима у обзир при куповини оружја, а не да ли је нешто боље или горе“, објашњава Ходарјонок за Спутњик.
Због тога је, сматра експерт, Турској потребан С-400 и уверен је да Турци неће препродавати тај систем.
„Овде се не ради о тврдоглавости политичког руководства Турске, већ о томе какве задатке они могу решити уз помоћ С-400. Сасвим је могуће да ће се одупрети притиску САД, иако имају одређену зависност од Запада, укључујући и ону у технолошкој сфери. Међутим, Ердоган има много адута – он може да подигне рампу и пусти избеглице у Европу. Дакле, Турској је потребан систем С-400, тим пре што су га већ тестирали на својој територији и уверили се у његове високе борбене способности. Могућности С-400 су чак и премашиле очекивања турских војника. Ако је Ердоган решен, не можете га присилити никаквим санкцијама, нити притисцима. Притисак на Ердогана може да кошта Запад и доведе до распада НАТО-а, а тешко да САД то желе“, каже Ходарјонок.
Американце интригира С-400
Заменик председника Комитета Савета Федерације за међународна питања Владимир Џабаров је уверен да САД желе да од Турске купе систем С-400 како би га раставили до „последњег шрафа“ и покушале да створе нешто своје.
Он сматра да САД „не крадући“ руску војну тајну желе да „задовоље своју радозналост“. Руски сенатор такође верује да споразум о С-400 између Русије и Турске највероватније не предвиђа препродају комплекса трећој земљи.
Међутим, западни медији оцењују да би куповина руских система С-400 од Анкаре омогућиле САД и Турској да изађу из ћорсокака и реше тешку ситуацију везану за учешће Анкаре у програму производње борбених авиона пете генерације Ф-15.
„Ја не бих повезивао те ствари на такав начин. Турска је учествовала у програму стварања Ф-35, има развијену ваздухопловну индустрију и заиста је требало да направи неке делове за тај авион, укључујући део трупа и низ других компоненти. Међутим, Американци у том случају могу да преживе губитак Турске као сарадника и то производњом свих ових компоненти у својим националним предузећима. Тако да то нема везе са С-400“, каже руски експерт.
Испоруке најновијих руских ПВО система С-400, која су изазвале озбиљну кризу у односима Турске и САД, почеле су у јулу прошле године. Москва и Анкара су још 2017. године закључиле купопродајни уговор о четири дивизиона С-400, вредан 2,5 милијарди долара. Део ће Турска платити самостално, а део помоћу кредита који ће добити од Русије.
Вашингтон је захтевао од Анкаре да одустане од споразума и заузврат купи амерички систем „Патриот“, претећи истовремено да ће искључити Турску из програма тих борбених авиона и да ће увести санкције Анкари. Међутим, САД су до сада испуниле само део претњи који се тиче Ф-35, док санкције нису увеле.
Зашто САД желе да купе С-400 од Турске, а не од Русије
Ходарјонок напомиње да нема ништа необично у томе што САД желе да систем С-400 набаве од Турске, а не директно од Русије.
„Куповина С-400 директно од Русије је, у принципу, могућа, али то би значило да су САД одлучиле да подрже свог ’непријатеља‘ – тако нас макар они виде. Поред тога, то би значило и директно улагање у развој руске одбрамбене индустрије. Оружје се, свакако, не купује од противника, већ од пријатељских земаља и то би било кршење сваке логике“, истиче експерт.
Међутим, он сматра да од крађе технологија Американци не би имали никакве вајде јер се, између осталог, ради о извозној верзији С-400.
„Што се тиче крађе технологије, није Турска прва земља која је купила С-400, ми смо га претходно продали Кини. Ако је извозна продаја већ започела, морамо имати на уму да се ту ради о извозној варијанти система С-400, која се разликује од оне која се прави за руску армију. Поред тога, сви принципи на којима је комплекс изграђен генерално су познати и лакше је направити сопствени систем од нуле него га копирати. Исти принципи и идеје спроводе и наши амерички и западноевропски произвођачи система противракетне одбране, а у извозним узорцима С-400 нема велике тајне“, каже експерт.
Пажња светских медија дуго је већ усмерена на системе дугог домета С-400, за кога су заинтересоване многе земље. Много је речено о импресивним могућностима система противваздушне одбране у борби против борбених авиона, крстарећих и балистичких ракета, што изазива нелагоду на Западу. Због тога не чуди што су Американци заинтересовани за набавку руског система С-400 „тријумф“.
„На овај начин САД заправо показују целом свету да је С-400 по својим тактичким и техничким карактеристикама супериорнији од америчких система овог типа, а такође и да су САД спремне на свакакве трикове, укључујући и оне који излазе из оквира правног поља, само да би неутралисали руски систем. Идеја почиње да се генерише у политичком естаблишменту САД - кажу, потребно је откупити овај систем од Турске, и тако решити озбиљне несугласице око унифукације оружја у земљама НАТО-а. Чини ми се да се они ту неће зауставити, још ће бити нових идеја и нових акција САД. Ова ситуација такође указао је на то да САД не могу створити ништа слично - једноставно нису за то (са)зрели“, закључио је руски експерт Андреј Кошкин.
