https://sputnikportal.rs/20251207/1193438303.html
Срби у огледалу Ермитажа
Срби у огледалу Ермитажа
Sputnik Србија
Која је најперспективнија област сарадње Србије и Русије у области културе, шта је Русима најпривлачније у српској уметности, књижевности и филмском... 07.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-07T16:00+0100
2025-12-07T16:00+0100
2025-12-07T16:00+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/07/1193438145_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_ca3c8a6bfb2117e0ddc30f48efe9b95e.jpg
Срби у огледалу Ермитажа
Sputnik Србија
Која је најперспективнија област сарадње Србије и Русије у области културе, шта је Русима најпривлачније у српској уметности, књижевности и филмском стваралаштву и зашто манифестација „Дани Ермитажа“ у Србији има дубок симболички значај за обе земље, открива нам саветник руског председника за културу Михаил Швидкој.
О истакнутим српским генералима који су задужили Русију борећи се у ратовима против Наполеона, разговарамо с Милицом Цицмил, ауторком изложбе „Трагови светлости – Срби у огледалу Ермитажа“, која се до 31. јануара може погледати у Народном музеју Србије, у оквиру манифестације „Дани Ермитажа“.
Шта је невидљиво на радовима обједињеним на истоименој изложби отвореној у галерији „Икс Витамин“, како се у комбинацији дигиталног цртежа, фотографије и звука истражују психолошка стања савременог човека и преиспитују однос идентитета и његове сенке – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са ауторком изложбе „Невидљиво“, мултимедијалном уметницом Јованом Илић.
Због чега награда „Дијамантски лептир” (коју је као најбољи редитељ освојио на првом Филмском фестивалу Евроазијске филмске академије у Москви) није важна само за његов рад, него и за позиционирање српске кинематографије на огромном евроазијском културном простору, како спречити да свет оптерећен културним расизмом који оснажују савремене политичке агенде не угуши елементарну уметничку слободу – у ексклузивном разговору за Спутњик открива награђени редитељ филма „Баук“ – Горан Радовановић.
Какав је изазов откривати и бележити велике приче у малим причама, како се после „Откопчавања“ и „Црвоточине“ и у новој „Недовршеној фотографији“ успешно истрајава у краткој форми, зашто критичари кажу да је његовом појавом на књижевној сцени „сванула нова литерарна зора, узбудљивог уметничког гласа“ – питамо писца Зорана Љубичића.
Која је најперспективнија област сарадње Србије и Русије у области културе, шта је Русима најпривлачније у српској уметности, књижевности и филмском стваралаштву и зашто манифестација „Дани Ермитажа“ у Србији има дубок симболички значај за обе земље, открива нам саветник руског председника за културу Михаил Швидкој.О истакнутим српским генералима који су задужили Русију борећи се у ратовима против Наполеона, разговарамо с Милицом Цицмил, ауторком изложбе „Трагови светлости – Срби у огледалу Ермитажа“, која се до 31. јануара може погледати у Народном музеју Србије, у оквиру манифестације „Дани Ермитажа“.Шта је невидљиво на радовима обједињеним на истоименој изложби отвореној у галерији „Икс Витамин“, како се у комбинацији дигиталног цртежа, фотографије и звука истражују психолошка стања савременог човека и преиспитују однос идентитета и његове сенке – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са ауторком изложбе „Невидљиво“, мултимедијалном уметницом Јованом Илић.Због чега награда „Дијамантски лептир” (коју је као најбољи редитељ освојио на првом Филмском фестивалу Евроазијске филмске академије у Москви) није важна само за његов рад, него и за позиционирање српске кинематографије на огромном евроазијском културном простору, како спречити да свет оптерећен културним расизмом који оснажују савремене политичке агенде не угуши елементарну уметничку слободу – у ексклузивном разговору за Спутњик открива награђени редитељ филма „Баук“ – Горан Радовановић.Какав је изазов откривати и бележити велике приче у малим причама, како се после „Откопчавања“ и „Црвоточине“ и у новој „Недовршеној фотографији“ успешно истрајава у краткој форми, зашто критичари кажу да је његовом појавом на књижевној сцени „сванула нова литерарна зора, узбудљивог уметничког гласа“ – питамо писца Зорана Љубичића.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Која је најперспективнија област сарадње Србије и Русије у области културе, шта је Русима најпривлачније у српској уметности, књижевности и филмском стваралаштву и зашто манифестација „Дани Ермитажа“ у Србији има дубок симболички значај за обе земље, открива нам саветник руског председника за културу Михаил Швидкој.
О истакнутим српским генералима који су задужили Русију борећи се у ратовима против Наполеона, разговарамо с Милицом Цицмил, ауторком изложбе „Трагови светлости – Срби у огледалу Ермитажа“, која се до 31. јануара може погледати у Народном музеју Србије, у оквиру манифестације „Дани Ермитажа“.
Шта је невидљиво на радовима обједињеним на истоименој изложби отвореној у галерији „Икс Витамин“, како се у комбинацији дигиталног цртежа, фотографије и звука истражују психолошка стања савременог човека и преиспитују однос идентитета и његове сенке – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са ауторком изложбе „Невидљиво“, мултимедијалном уметницом Јованом Илић.
Због чега награда „Дијамантски лептир” (коју је као најбољи редитељ освојио на првом Филмском фестивалу Евроазијске филмске академије у Москви) није важна само за његов рад, него и за позиционирање српске кинематографије на огромном евроазијском културном простору, како спречити да свет оптерећен културним расизмом који оснажују савремене политичке агенде не угуши елементарну уметничку слободу – у ексклузивном разговору за Спутњик открива награђени редитељ филма „Баук“ – Горан Радовановић.
Какав је изазов откривати и бележити велике приче у малим причама, како се после „Откопчавања“ и „Црвоточине“ и у новој „Недовршеној фотографији“ успешно истрајава у краткој форми, зашто критичари кажу да је његовом појавом на књижевној сцени „сванула нова литерарна зора, узбудљивог уметничког гласа“ – питамо писца Зорана Љубичића.
