Генерални секретаријат за цивилну заштиту Грчке прописао је протоколе за путнике који од 1. јула долазе у ову земљу, а који налажу да им контролори на контролном пункту провере кју-ар код, од ког зависи да ли ће бити упућени на место за преглед (скрининг) или на излаз (преузимање пртљага или пасошка контрола). Док не стигну резултати скрининга, путници тестирани на корона вирус дужни су да оду у самоизолацију на адреси коју су навели у посебном формулару ПЛФ.
Према речима директора ЈУТЕ Александра Сеничића путници који у Грчку долазе авионом, морем или копном мораће да попуне ПЛФ образац најмање 48 сати пре уласка у земљу, а на основу њега ће добити персонализовани кју-ар код.
Како добити кју-ар код?
„Тај формулар се попуњава врло једноставно, а у питању су основни подаци путника – име, презиме, адреса, број пасоша, датум и место на коме улазе у Грчку, превозно средство које ће користити… Оно што је врло битно је име објекта у којем ће бити смештени, као и адреса објекта и поштански број места у које путују. Овај образац је неопходно попунити без обзира на то да ли у Грчку иду сопственим превозом или преко агенције, а након попуњавања формулара путници добијају генерисани мejл и пропратно писмо о томе да сачекају кју-ар код, који потом добију на мејл адресу у року од 24 сата“, објашњава Сеничић за Спутњик.
Како каже, кју-ар код је као бар код, само дефинисан мало другачије, савременији је и има већу могућност варијација, па ће у наредних пар година потпуно заменити бар код као метод за очитавање.
„Бар код се углавном користио за производе, али не и за услуге, док кју-ар може да се користи за производе, услуге или може бити персонализован. Дакле, за свакога се формулише на одређени начин, са милионима могућности да изгледа тако како изгледа. Он има своју форму, четвртаст је, потпуно је персонализован и има свој број. Очитавањем кју-ар кода одмах се појављују подаци о путнику, што скраћује период контроле на самој граници, а што и јесте поента јер се подаци путника чувају у централном регистру“, каже наш саговорник.
Једноставно се проналази заражени
Друга сврха кју-ар кода је, наставља Сеничић, везан за актуелну пандемију јер се подаци путника уносе у информативни систем ЕОДИ који је повезан са регистром КОВИД.
„Уколико путник буде „узорак” за узимање теста на корону и добије позитиван налаз, на основу кју-ар кода га је врло једноставно лоцирати у објекту у коме је пријавио да ће боравити. То је суштина и сврха свега тога“, напомиње директор ЈУТЕ.
У ПЛФ образац се, додаје, уписују и контакт подаци некога ко је остао у земљи, односно особе која ће бити контактирана у случају било какве непредвиђене околности која је путника задесила. Путницима који иду преко туристичке агенције омогућено је да документ у њихово име попуни агенција, а уколико то желе сами да учине од агенције ће добити податке о лету или аутобусу, у зависности од тога за које превозно средство су се одлучили.
Нема више тражења смештаја „на бум”
Према његовим речима са овим документом више неће бити могуће „јурити“ смештај у Грчкој.
„Новина је да ће путници који иду у сопственом аранжману морати унапред да обезбеде смештај и унесу податке објекта у коме ће боравити. Дакле, више не могу путовати тако што ће прећи границу и тражити смештај на лицу места“, указује Сеничић.
Пријавом места боравка путници неће бити спречени да обилазе друга места, јер ће се свакако вратити на место које су пријавили у формулару, каже саговорник Спутњика.
„Такође, можете имати уплаћен одмор од рецимо четири дана на једном месту, а три на неком другом. Формулар даје могућност да пријавите више дестинација у Грчкој, али је важно да унесете датуме када ћете боравити у ком објекту. Дакле, готово све су предвидели, осим олакшица за породице, што је једина мана овог формулара. Породица, наиме, не може да има један заједнички документ, већ формулар мора да има једна одрасла особа и евентуално једно дете са њом. То значи да су четворочланој породици потребна два документа – један за мужа и једно дете, а други за супругу и друго дете. Уколико је реч о породици са троје и више деце, свако наредно дете има посебан документ“, истиче Александар Сеничић.
Kју-ар код који добију на мejл адресу коју су навели у ПЛФ обрасцу путници могу одштампати и чувати у пасошу или га могу сачувати на неком електронском уређају, телефону или таблету. Обе опције омогућавају царинику да га очита читачем QР кода.
„Применом овог кода процедура се поједностављује и не мислим да ће на било који начин негативно утицати на путовања. Напротив“, закључује Александар Сеничић за Спутњик.
