Њу Делхи се надао да ће ојачати своју позицију у Ирану, инвестирајући у морску луку Чабахар и учествујући у изградњи железничке пруге ка Авганистану. Овај пројекат, који је могао да омогући Индији доступ у Централну Азију, под притиском Пекинга је био прекинут.
Чабахар, град на јужној обали Ирана, у будућности може да постане једина велика лука у држави. Овај град је за Индију јако важан, јер је њена морска стратегија окренута овој луци. Ради се о томе да Исламабад, традиционални противник Њу Делхија, затвара Индији копнени пут до Централне Азије. Море може да буде краћи пут из Мумбаја до Ирана и даље копном на север ка граници са Авганистаном.
„Пакистан је дуго блокирао превоз индијске робе кроз своју територију. У томе је добио и подршку Кине, која је уједно и конкуренција Индији у борби за превласт у Азији и Средњем Истоку. Ако би Кина то хтела, она би могла да отвори Индији приступ Централној Азији кроз провинцију Синцјан. Али Кина покушава да поремети јачање индијске позиције у региону“, изјавио је Фунчук Стобдан, бивши амбасадор Индије у Киргизији.
Пакистан је за Пекинг „челични партнер“. Он гради кинеско-пакистански економски коридор, на коме се граде путеви и индустријски објекти. По информацијама из часописа „Саут Чајна морнинг пост“ у тај пројекат су планирана улагања у вредности од 46 милијарди долара. Док је једна милијарда долара планирана за обнављање луке Гвадар на југу Пакистана. Ова лука се налази на 76 морских миља од Чабахара у Ирану. Како тврди Лу Чунгуј, руководилац одсека у Институту међународних истраживања у Шангају, Индија се надала да ће умањити значај Гвадара, тако што ће саградити алтернативну луку у Чабахару.
Током своје прве посете Ирану 2016. године, премијер Нарендра Моди је обећао, да ће његова земља уложити 500 милијарди долара у луку Чабахар и још 20 милијарди долара у инфраструктуру и железницу, која води до Авганистана. Међутим, према индијском часопису „Хинду“, Иран није прихватио предлог Њу Делхија да изграде железницу из луке Чабахар. Часопис се позива на државне изворе у Ирану.
Зашто је Техеран хладан према Њу Делхију?
Експерти објашњавају овај однос или интригама или притисцима Кине. Средства која је Кина већ уложила или је планирала да уложи у Иран су већа него што је Индија планирала. Кинеске инвестиције су 400 милијарди долара.
Иранско-кинеска сарадња и уклањање Индије из плана изградње железнице су међусобно повезани.
„Претпостављам, да ће Иран избацити Индију из плана изградње Чабахара и пројекат предати Кини“, тврди Клод Ракиситс, почасни декан Националног универзитета Аустралије. Гору прогнозу за Индију даје Кабир Танеджа, сарадник „Обзервер рисерч фаундејшн“ у Њу Делхију.
„Ако Пекинг буде улагао новац у Иран и покуша да од њега направи зависну државу, онда ће то направити велики проблем Индији. Могуће је да ће се формирати блокови суседних муслиманских земаља и Кине, које су везане за Пекинг“, предвиђа он. У случају да Иран и Пакистан уђу у тај савез, онда и Авганистан, желео он то или не, мора да се прикључи блоку.
У разговору за часопис „Независимаја газета“ Нина Мамедова, руководилац сектора Ирана у Институту за оријенталне студије РАН, је истакла да су се „после 2015. године, када је шест светских држава закључило са Ираном уговор, спречавајући га да развије нуклеарно оружје, многи окренули Ирану како би покренули сарадњу.
„Наравно, нове уговоре је потписала Кина. Када је Америка одбила да потпише споразум са Ираном и увела му санкције, морали су да се зауставе неки пројекти. Ипак железничка пруга није потпала под санкције. Кина ће без обзира на све реализовати свој пројекат, притом она има у Ирану рафинерију нафте. Нафта која се добије припада Кини и не подлеже санкцијама. Плаћање међу државама се врши у кинеским јуанима. Индија није тако одлучна, она се угледа на политику председника Америке, Доналда Трампа, што омогућава Пекингу да је истисне са тржишта Ирана“, закључила је Мамедова.
Прочитајте још:
