Субвенције за електро и хибридна возила износе укупно милион евра. За сада је било укупно 45 захтева, од којих је одобрено 10, јер је документација била потпуна, а два су постала правоснажна.
Овогодишња субвенција за електрично возило износи 5.000 евра, за хибридно „плаг ин“ 3.500, за хибридно 2.500, а за мотоцикле 250 евра.
Субвенције за електро-возила у Србији
Иако ће субвенција бити само за неколико стотина возила, Министар за заштиту животне средине Горан Триван напомиње да је то први корак ка прочишћавању ваздуха и да тај потез треба да се посматра и симболично, јер показује да је држави стало да заштити животну средину.
И поред тога што схвата намеру да се тим потезом побољша заштита животне средине, директор Комитета за безбедност саобраћаја Дамир Окановић није сигуран колики ће ефекат имати. Према његовим речима, у Србији је регистровано око 2.200.000 возила на дизел, бензин или метан, а за субвенције од укупно милион евра, моћи ће да се купи највише 400 електро и хибридних возила.
Он напомиње да Србија скоро четири петине електричне енергије добија од лигнита, који се третира као прљав извор струје, и сматра да би се подстицањем набавке електро-возила тежиште загађења само пребацило с једне на другу тачку.
Триван на то каже:
„Ми ћемо то, без сумње, и даље подстицати, иако смо свесни тога да се највећа количина струје у Србији производи из лигнита. Али, немојмо заборавити да се бар 30, 40 одсто струје у земљи производи из обновљивих извора као што је вода“, нагласио је Триван и додао да је у Европи ситуација слична, као и да наша земља повећава капацитете обновљивих извора.
Окановић сматра да Србији, пре свега, недостаје стратешки документ који би дефинисао која су возила еколошки прихватљива за Србију и да тек након формирања стратегије треба предузимати практичне мере за заштиту животне средине, попут субвенција.
Субвенције и за уградњу гаса?
Он је довео у питање и то да ли Србија има капацитете и систем рециклаже такве врсте отпада и напоменуо да је избор електро и хибридних возила добар за државе које електричну енергију добијају из еколошки прихватљивих извора.
„На основу онога што ми је познато, моје мишљење је да су за Србију еколошки најприхватљивија возила са погоном на метан и течни нафтни гас, а у овом тренутку, држава не само да не подстиче употребу таквих возила, већ постоје додатни намети у виду разних атеста и такси, које се плаћају приликом регистрације“, сматра Окановић.
Триван се слаже да гас знатно мање загађује животну средину од течних горива и открива да се планирају субвенције и за возила на тај погон:
„У овом тренутку размишљамо и о томе да, уколико буџет за следећу годину буде дозвољавао, обезбедимо средства којима бисмо субвенционисали, можда чак и стопроцентно, уређаје који се уграђују у аутомобиле како би ишли на гас“, напоменуо је Триван и додао да постоји могућност да се субвенције дају и за набавку бицикала.
Предности и мане електро и хибридних возила
Говорећи о предностима и манама електро и хибридних возила, Окановић сматра да учесници у саобраћају, пре свега пешаци, нису свесни опасности које таква возила носе са собом приликом кретања, јер су веома тиха, а људи се често ослањају само на слух приликом преласка улице.
Он је напоменуо да су електро и хибридна возила тежа од оних са погоном на унутрашње сагоревање, као и да се за њих продају специфичне гуме, скупље од регуларних. Такође, кочионе облоге се више троше приликом кочења, па та возила морају да се чешће сервисирају.
Ти типови возила су скупљи од обичних. Процедура за регистрацију је иста, осим у случају оних возила која су преправљена да иду на струју – њих није могуће регистровати.
Добру страну Окановић види у томе што електро и хибридна возила не загађују простор у ком се крећу. По његовим сазнањима, нема посебних разлика у безбедности у односу на возила са класичним погоном.
Електро-возила крећу се искључиво употребом електричне енергије. Хибридна тај принцип користе до фабрички одређене брзине, након које прелазе на режим сагоревања горива. Могуће је да се, при константној већој брзини, као што је 120 километара на сат, возило поново врати на режим употребе електричне енергије, јер у тим ситуацијама мотор није много оптерећен. Све то указује на уштеду приликом стајања на пумпу.
Симболична инфраструктура
Осим путем електричних пуњача, возила се пуне и приликом кочења, када се кочиона енергија претвара у електричну, пунећи батерију. Такође, батерија се пуни и док је возило у режиму сагоревања горива.
„Ми још имамо прилично симболичну инфраструктуру, односно, број пуњача је релативно мали. Они постоје на главним путним коридорима кроз Србију, али још их нема у већим градовима ни на осталим државним путевима“, нагласио је Окановић и додао да сличан инфраструктурни проблем имају и возила на метан.
Триван је сагласан с тим да је инфраструктура за електро и и хибридна возила на основном нивоу, али напомиње да су надлежни свесни да морају да је развијају, као и да поједина предузећа, попут ЈП „Путеви Србије“, већ раде на томе.
Он је указао и на то да у Европи, у овом тренутку, постоји више од милион електричних возила и да нема дилеме да она стижу и код нас, као и да ће наши ауто-путеви бити опремљени за то.
Пет брзих електричних пуњача може се наћи на наплатним станицама код Прешева, Шида, Суботице, Димитровграда и Београда.
Прочитајте још:
