ЕЦПМ је европска политичка партија чије су чланице 22 политичке партије из држава чланица Европске уније и више од тридесет партија, удружења и невладиних организација широм света. ЕЦПМ има 4 европска посланика из Холандије, Немачке и Румуније, а њихови посланици се налазе и у националним парламентима Хрватске, Холандије, Ирске, Италије, Пољске, Румуније и Швајцарске.
Европски хришћански политички покрет је једина европска политичка партија која делује као хришћанско-демократска партија у Европи са хришћанско-социјалног гледишта. Основне вредности ЕЦПМ су Европа у којој се чува људско достојанство, економија која ради за људе и планету, здраве породице и здрави бракови; слобода, безбедност и стабилност; борба против трговине људима, реформа Европске уније усмерена према потребама грађана и очување хришћанске културе и заоставштине.
У духу универзалних вредности за које се залажу, европски посланици ЕЦПМ су реаговали на доношење Закона о слободи и вероисповести и указали на околности под којима је донет супротно препорукама Венецијанске комисије, као и спорне тачке по њиховом мишљењу, преноси Митрополија црногорско-приморска.
Интегрални текст декларације:
Дана 27. децембра 2019. године, Скупштина Црне Горе усвојила је закон под називом „Закон о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница“, који је ступио на снагу 8. јануара 2020. године.
Овим законом регулишу се два аспекта: регистрација и законско признавање свих верских заједница у Црној Гори и имовина и власништво цркве. Нови систем регистрације је прилично компликован и контрадикторан, и чини се да се неким његовим одредбама дискриминише Српска православна црква, док се фаворизује „Црногорска православна цркве“. Друга тачка сукоба је црквена имовина. Уколико се не обезбеде јасни докази о власништву, држава ће полагати право на њу. Српска православна црква тврди да је таква одредба усмерена против ње, као и да Влада Црне Горе намерава да национализује њену имовину.
Овај закон такође је критикован по основу два питања која се тичу верске поуке. Прво, иако се признаје право родитеља да врше верску поуку свог детета у складу са својим верским уверењима, то се мора вршити уз поштовање „психичког интегритета детета“ (Чл. 52) и само до његове једанаесте године живота. Када дете напуни дванаест година, оно одлучује за себе. Као друго, ниједној верској заједници или скупини није дозвољено да оснује верску основну школу.
Европска комисија за демократију кроз право (Венецијанска Комисија) Савета Европе разматрала је овај закон. Комисија је континуирано наглашавала потребу да Влада одржи јавне расправе са представницима свих верских заједница у Црној Гори – процес који је у пракси био ограничен. Такође, обавеза регистрације противна је принципу садржаном у смерницама Венецијанске Комисије о правном субјективитету верских заједница.
Закон је на крају изгласан у спорној атмосфери: током ноћи, док су представници опозиције и црквени великодостојници ухапшени а демонстранти изазивали нереде на улицама на дан гласања.
Ми, чланови Скупштине Европског хришћанског политичког покрета, тражимо од Владе Црне Горе да поштује и спроведе препоруке Венецијанске комисије, нарочито у погледу коришћења црквене имовине и регистрације верских заједница. Уколико је потребно постојећи закон изменити, ми позивамо Владу да то учини уз поштовање адекватног и транспарентног процеса расправе са свим заинтересованим странама, без исказивања било какве пристрасности.
Такође молимо Владу Црне Горе да се уздржи од употребе силе над сопственим грађанима и да негује атмосферу инклузивности и међусобног поштовања у својој интеракцији са верским скупинама, а нарочито са Српском православном црквом.
На крају, Европска Комисија треба да пажљиво прати резултате Владе Црне Горе у погледу слободе вероисповести, будући да она чини кључни елемент процеса приступања Европској Унији.
