Након првог саопштења о том догађају, полуге компаније су почели да проверавају и други зајмодавци, и у свим случајевима се испоставило да су израђене од позлаћеног бакра.
Кинеска компанија је поседовала укупно 83 тоне „злата“, што чини 4,2 одсто златних резерви земље. Дајући га у залог од 2013. године, компанија је успела да добије финансирање у висини од 20 милијарди јуана (2,8 милијарди долара).
Посебну тежину једном од највећих у историји скандала са лажним златом додаје и чињеница да је залоге осигуравала државна осигуравајућа компанија „PICC Property and Casualty“.
Преваранти су ухваћени због неуспешне инвестиције. „Кинголд“ је 2018. године учествовао у приватизацији компаније за производњу аутомобилских делова „Три-Ринг“. Новац за то добијен је давањем у залог полуга вредних седам милијарди јуана. Међутим, у „Три-Рингу“ је избио корупцијски скандал, приватизација је замрзнута, а у „Кинголду“ није пронађен слободан новац.
Крајем јуна, компаније „Minsheng Trust“, „Dongguan Trust“ и „Chang’An Trust“ тужиле су „Wuhan Kingold Jewelry“ и захтевале да државна осигуравајућа компанија покрије штету.
Вредност злата у последње време расте услед неодређености у вези са пандемијом вируса корона. Према стању од 3. јуна она је достигла 1784,25 долара за унцу. Аналитичари „Goldman Sachs“ не искључују могућност да ће ове године вредност злата премашити две хиљаде долара.
