„Једно је бити успешан снајпериста када је свет око тебе спокојан. Потпуно је друго постићи то на арени смрти, каква је била Другог светског рата приликом опсаде Стаљинграда“, наводи портал.
Истичу да је совјетски снајпериста изумио нове снајперске методе, да је био рањен, али да се „вратио на фронт, где је до краја рата ликвидирао око 400 противника, често користећи стандардну пушку“.
Василиј Зајцев (1915-1991) рођен је у селу Еленинка у породици ловаца. Од раног детињства будућег снајперисту учили су да лови дивље животиње, да пуца тачно и прецизно.
Током Битке за Стаљинград, од 10. новембра до 17. децембра 1942. године Зајцев је служио као снајпериста 1047. стрељачког пука 284. стрељачке дивизије 62. армије Стаљинградског фронта, а за тај период је ликвидирао 225 противничких војника и официра.
Поред тога, Зајцев је обучавао ратне другове. За сва месеца је припремио 28 снајпериста.
Како истичу војни историчари, Зајцев је поседовао све особине које треба да има један снајпериста – оштар вид, осетљив слух, издржљивост, војно лукавство. На пример, Зајцев је често током праћења немачких снајпериста, користио лутку обучену у совјетску униформу. Противник би отворио ватру и разоткрио свој положај.
Притом, Зајцев је веома добро бирао свој положај, маскирао се и скривао од нациста тамо где они нису могли ни замислити. Совјетски снајпериста је сматрао да је главно умеће импровизација.
Уралски ас је увео у војну тактику принцип „групног лова“, када су три снајперска пара покривала одређену територију са три стране. Пар је чинио снајпериста и посматрач. Такве групе су биле веома ефикасне.
Указом Врховног Савета СССР-а од 22. фебруара 1943. године Зајцеву је додељено звање Хероја Совјетског Савеза, а 1980. године је добио звање почасног грађанина Волгограда. Снајперска пушка коју је користио Зајцев чува се у Волгоградском музеју одбране града.
Прочитајте још:
