https://sputnikportal.rs/20200703/rsumov-recept-za-dugovecnost--dobra-dusa-i-slabo-pamcenje-1122922702.html
Ршумов рецепт за дуговечност – добра душа и слабо памћење
Ршумов рецепт за дуговечност – добра душа и слабо памћење
Sputnik Србија
Један од најзначајнијих српских дечјих песника, Љубивоје Ршумовић, који данас пуни 81. годину, поручује да људи, да би били дуговечни треба да имају добру душу... 03.07.2020, Sputnik Србија
2020-07-03T18:14+0200
2020-07-03T18:14+0200
2020-07-03T17:52+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/142/47/1424799_0:0:3503:1980_1920x0_80_0_0_3568cf2737f5f9056637fcfbe4be0d1b.jpg
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2020
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
анализе и мишљења, коментари и аналитика, љубивоје ршумовић
анализе и мишљења, коментари и аналитика, љубивоје ршумовић
Ршумов рецепт за дуговечност – добра душа и слабо памћење
Један од најзначајнијих српских дечјих песника, Љубивоје Ршумовић, који данас пуни 81. годину, поручује да људи, да би били дуговечни треба да имају добру душу и слабо памћење.
„Кажу да је за дуговечност потребно имати добру душу и слабо памћење. Наравно, са душом се треба некако договорити, а за памћење нас природа натера у овим годинама. Ја сам данас навршио 81. То је моја порука људима – да виде како ће се договорити са душом, да то некако регулишу“, поручује он.
Ршумовић је рођен у златиборском селу Љубишу 3. јула 1939, а школовао се у родном месту, Чајетини, Ужицу и Београду. Родно село и Златибор били су му инспирација за многе дечје песме.
Дечјим песништвом почиње да се бави под утицајем Душка Радовића, кога је упознао док је у Београду студирао Филолошки факултет. Био је уредник на Радију и Телевизији Београд, аутор је бројних дечјих емисија („Хиљаду зашто“, „Хајде да растемо“, „Фазони и форе“...). Бројне његове песме ушле су у антологије, а захваљујући дечјем хору „Колибри“, певају се и данас.
