Познато је не само црногорској, него и свјетској јавности какве је друштвене потресе по црногорско друштво произвео актуелни Закон о слободи вероисповести или уверења о правном положају верских заједница, саопштено је у прогласу које је потписало 301 адвокат, преносе Вијести.
„Ово потиче још од времена када је овај закон био у фази доношења, а посебно након његовог ступања на снагу, и траје до дан-данас, почев од физичких сукоба у црногорском Парламенту, преко грађанских протеста и литија, па до хапшења и кривичног прогона свештеника и бројних верника“, наводе црногорски адвокати у прогласу.
Тврде да се воде искључиво струком и етичким кодексом адвокатуре.
„Сматрамо професионално одговорним и моралним да устанемо против овог очигледно неуставног и системским законима противном закона, којим се на најгрубљи начин врши дискриминација титулара имовине вјерских заједница и крше елементарна правила грађанског права. У том смислу, указујемо на следеће:
- Неприхватљивост да се у секуларној држави извршна власт брутално уплиће у права вјерских заједница;
- Неодрживост дискриминаторског приступа власти у права и слободе верника у Црној Гори;
- Недопуштеност правног задирања у канонску структуру, њен верски континуитет и имовину;
- Недозвољеност преноса искључиве судске надлежности у надлежност органа државне управе;
- Противправност преноса терета доказивања права својине са претендента на имаоца;
- Противправност национализације имовине верских заједница без исплате правичне накнаде;
- Селективни приступ код примене закона и злоупотреба овлашћења ради остваривања политичких циљева.
Образложење: Неприхватљиво је да се оваквим законом извршна власт у секуларној држави уплиће у права верских заједница и њихову имовину чиме се нарушава уставни принцип одвојености вјерских заједница од државе“, истичу адвокати.
Додају да се овим законом верске заједнице које већ имају уписано право својине доводе у положај да доказују нешто што се по закону претпоставља да је њихово, притом измештајући надлежност решавања спорова из суда у надлежност управних органа који су под контролом извршне власти.
„Оваквим законом се унапред одређује да држава постаје власник оне имовине за коју верске заједнице не поседују доказ о свом праву својине, што представља вид национализације коју црногорски Устав не познаје, и то без икакве накнаде, што је супротно и члану 58. Устава Црне Горе и одредбама Европске конвенције о људским правима и основним слободама... Занемарује се да верске заједнице већ имају доказ о свом праву својине – лист непокретности као основни власнички документ, што истовремено ствара обориву претпоставку („presumptiones iuris tantum“) да је уписано лице заиста власник некретнине, а која претпоставка се може обарати искључиво пред судом, једном од тужби за заштиту права својине, и то прилагањем доказа државе да је она власник, а не доказивањем да уписано лице није власник, јер ако тога нема, нема ни правног интереса државе за вођењем својинског спора“.
У прогласу се наставља да у систему какав је црногорски иницијатива Уставном суду не представља делотворно правно средство, али налаже правној струци, а пре свега адвокатима који се налазе на бедему чувара Устава и закона, да устану са својим гласом против оваквих прописа.
„Зато апелујемо свим надлежним инстанцама да се овај закон под хитно уклони из правног система или битно измени како би се спречиле даље негативне последице по црногорско друштво које овај закон као опасан преседан изазива“, закључује се у прогласу.
