Боја заласка на планетама нашег Сунчевог система зависи од гасова који су присутни у атмосфери или честица које лебде на површини планета, преноси Лајвсајенс.
„Многи мисле да су заласци Сунца на другим планетама исти као на Земљи, али то је далеко од истине“, каже Курт Елер, професор на колеџу у Риноу у САД и водећи аутор истраживања о изгледу заласка Сунца на Марсу.
Залазак на Марсу је плавичасте боје, док се на Урану прелива од плаве до тиркизне, показују подаци НАСА.
На Титану, једном од Сатурнових месеца, залазак има жуте, наранџасте и браон нијансе.
Боја заласка варира и на другим планетама, као и на Земљи, у зависности од састава атмосфере. Гасови у њој лакше апсорбују светлосне зраке одређеног спектра, па они који „прођу“ обоје залазак. Тако на Земљи азот и кисеоник упијају плаво и љубичасто светло, док пропуштају црвено, па су нијансе црвене доминантне код нашег заласка.
На Урану, на пример, у атмосфери има највише водоника, хелијума и метана, који апсорбују зраке црвеног спектра, а пропуштају плаве и зелене, па је небо светло плаво, а залазак је углавном тиркизне боје, тврде у НАСА.
Међутим, ако у атмосфери доминира нешто друго, а не гасови, то знатно утиче на боју заласка. Такав случај је на Марсу, где у атмосфери доминирају честице прашине, каже Елер.
Према Елеровим речима, залазак на Марсу заправо је у комбинацији три боје – црвено, плаво, бело. Сунчев диск је бео, око њега је плавичасти одсјај, а даље од њега небо има црвенкасту боју, због тога што честице прашине црвене боје, што су даље од извора светлости, пропуштају мање зрака, па боје небо у црвено. Са друге стране, уз само Сунце, те честице пропуштају зраке у плавом спектру, те отуда комбинација црвено, плаво, бело.
Прочитајте још:
