Путин је нагласио да је у совјетском Уставу била унета Лењинова теза о праву изласка република из састава СССР.
„То је темпирана бомба која је била постављена 1922. године, приликом формирања СССР“, рекао је Путин, нагласивши да је та норма била уношена и у наредним совјетским Уставима.
Међутим, Стаљин је опет имао друго мишљење по овом питању. Он је сматрао да треба дати аутономију националним групама, али без права изласка из састава СССР. На крају је била реализована Лењинова идеја.
Резултат - република која је ушла у састав СССР и која је добила „огромна пространства руске територије, традиционалне руске територије“ могла је изаћи из састава СССР, „не са оним са чиме је ушла“, већ поневши са собом „поклон од руског народа“.
То је сада решено амандманима који се односе на неповредивост граница.
„Везано за неповредивост наших граница и наше територије, као немогућност одвајања наших територија - то није постојало (у Уставу), а требало је да буде. Нисам то ја смислио, већ је током рада на амандманима било предложено око хиљаду опција. Предлагали су и грађани и чланови одговарајуће радне групе“, рекао је Путин.
„Потпуно сам сигуран да радимо исправно када усвајамо амандмане на постојећи Устав. Они ће ојачати државност, створити услове за прогресивни развој наше државе у наредним деценијама“, закључио је руски лидер.
Измене Устава Русије
Председник Русије је у јануару 2020. године предложио низ измена у основни закон земље који ће овај документ учинити усклађенијим са савременим потребама. После расправе радне групе о изменама Државна дума Русије је 11. марта усвојила предлог закона који је дао Путин. Истог дана предлог је одобрио Савет федерације. Након тога руски председник потписао је указ којим се налаже да гласање о изменама Устава буде 22. априла, али је овај датум касније одложен због пандемије вируса корона.
Актуелни Устав усвојен је 1993. године.
