Heavy rainfall, thunder & lightning have left a trail of devastation in the state of Bihar. The weather hazard has reportedly taken 88 lives while many have been left injured. The calamity has affected the livelihoods of the inhabitants of the state and caused widespread damage. pic.twitter.com/s6lfUD06fq
— CASA India (@CASA_India) July 1, 2020
Само прошлог четвртка власти су забележиле око 26 страдалих од грома, у петак је погинуло 15 људи, а у суботу 21, a 40 је повређено.
У току је сезона монсуна, која траје од јуна до септембра и током које пољопривредници раде на пољима. Прошле године 170 људи је страдало од грома током монсунског периода.
Ове године број умрлих од удара грома у том подручју од почетка марта оборио је рекорд и попео се на више од 215. Наредних дана очекују се екстремнији удари грома, упозорила је индијска метеоролошка служба, преноси РТ.
अपने देश की मानसूनी बारिश पर अलेक्जेंडर फ्रेटर ने एक शानदार किताब लिखी है- चेंजिंग द मानसून। उन्होंने किताब लिखने के लिए केरल से चेरापूंजी तक की यात्रा की। वह कहते हैं, ‘भारत को समझना है, तो उसके मानसून को जाने-समझे बगैर संभव नहीं है।’
— Sudesh K Jain (@sudeshkjain) July 5, 2020
प्रवीण कुमार pic.twitter.com/8XYTA0Pbzc
Државне власти су направиле апликацију за паметне телефоне која помаже да се предвиде периоди појачаних ризика од удара грома и упозоравају локално становништво. Међутим, како је Бихар најсиромашнија држава у земљи, многи пољопривредници и радници немају паметне телефоне.
Бихарски агрометеоролог Абдус Сатар рекао је за АФП да громови настају због велике нестабилности у атмосфери, коју подстичу пораст температуре и прекомерна влага, што приписују глобалним климатским променама.
Love Thunderstorms #mumbai #india #MumbaiRains #tiktokbanindia #mumbaimonsoon #mumbailightning #lightning #thunder #stormchaser pic.twitter.com/EvHLLPJvom
— Ujwal Puri (@ompsyram) June 29, 2020
Дипол Индијског океана (ИОД), такође познат као индијски Ел нињо, јесте неправилна осцилација температура морске површине у којој западни Индијски океан постаје наизменично топлији (позитивна фаза), а затим хладнији (негативна фаза) од источног дела океана, с драматичним утицајима на временске прилике.
Тако су догађаји попут аустралијске суше и последичних пожара ранијих месеци 2020, поплаве у Џакарти, па чак и најезда скакаваца широм источне Африке и индијског потконтинента настали услед погоршања циклуса ИОД.
Прочитајте и:
