Сада више ниједна земља није сигурна да ће моћи да дође до средстава које чува у западним банкама оног тренутка када уђе у политички сукоб са Западом, упозорава Павловић.
Како лидерска позиција Запада буде слабила, додаје Павловић, тако ћемо све више бити сведоци догађаја као што је одлука лондонског суда.
Наук за друге земље – без политичке подобности не можеш располагати сопственим парама
„Мислим да је ово закључна позиција западног финансијског система, који свима шаље јасну поруку, да без политичке подобности, уопште не можете располагати сопственим парама, које су у дохвату тог система“, објашњава он.
Оно што се догодило у Лондону велики је наук свима у свету да повуку своје девизне резерве из западних банака. Скандалозну одлуку лондонског суда не треба, према речима нашег саговорника, тумачити у кључу преседана, иако то јесте.
Правила о демократији и слободном тржишту више не значе ништа
„Ово није никакав ексцес, није никаква случајност, ово је правило, само што је Запад сада принуђен да брутално прикаже шта он у ствари јесте и шта та његова силна правила о демократији, економским односима, слободној трговини, слободном кретању капитала, у ствари значи. Не значи ништа“, категоричан је Павловић.
Павловић подсећа да је венецуелански председник Николас Мадуро са УН договорио да ће потребну медицинску и хуманитарну помоћ плаћати златом које Венецуела чува у Лондону . Према павловићевом виђењу, био је то Мадуров покушај да пребаци спор на Енглеску банку и специјализованих организација УН.
Ипак ради се о тешком удару на Венецуелу, а цена коју ће грађани Венецуеле платити биће веома висока, упозорава Павловић.
Венецуела држи у трезору Банке Енглеске више од милијарду долара у злату, а Централна банка Венецеуле желела је да део прода да искористи за храну и медицинску опрему која је потребна овој земљи у борби против корона вируса.
Адвокат који представља Медурову страну, сарош Заивала, најавио је жалбу на ову одлуку лондонског суда и оценио да пресуда „у потпуности игнорише реалну ситуацију на терену“.
