„То је неприкладан покушај да се издигне дух неких верника (муслимана) над другима (хришћанима), да се поново подсети на страхоту погрома миленијумске византијске цивилизације, чије је архитектонско ремек-дело затим стотинама година коришћено као доказ победе над његовим ствараоцима. Турска Кемала Ататурка, којој је совјетска Русија помогла да издржи и стане на ноге, сматрала је могућим окретање крваве странице прошлости, барем у погледу храма Аја Софије. Утисак је да власти данашње Турске желе да нас врате у средњи век“, рекао је посланик.
Он је истакао да Света Софија, чак и са статусом музеја, остаје највећа светиња православног света, која је посебно драгоцена хришћанима Русије, Украјине, Белорусије и других земаља ЗНД, јер се у њој покрстила кнегиња Олга, а такође су управо ту изасланици кнеза Владимира видели „небо на земљи“, након чега су убедили кнеза да прими хришћанство.
Према мишљењу Константина Затулина, Цариградска патријаршија је делимично одговорна за развој догађаја у вези са Аја Софијом, јер је „заоштривши црквени раскол у Украјини 2018. године и дајући му привид легитимности, ушла у најжешћи сукоб са Руском православном црквом, највећом црквом у православном свету“.
„У овој ситуацији, посебна одговорност је на Русији, као највећој земљи православног света и духовној наследници православне Византијске империје. Желео бих да верујем да руско-турски односи неће бити оштећени због глупог покушаја Турске да у 21. веку поново присвоји хришћанско наслеђе из 6. века“, додао је он.
Раније данас је саопштено да док се у Турској разматра могућност да се Аја Софија претвори у џамију, посланици Думе припремају обраћање турским колегама, јер турски званичници намеравају да промене одлуку коју је донео Кемал Ататурк и којом је за дуги низ година том храму наменио улогу симбола мира и међурелигијске хармоније.
Тим поводом огласио се и Кремљ који сматра да је претварање Аја Софије у џамију унутрашње питање Турске. Портпарол руског председника Дмитриј Песков је нагласио да је о том питању већ говорио патријарх Кирил, а очекује се и саопштење Министарства иностраних послова Русије. У Кремљу се надају да ће Анкара узети у обзир статус Аја Софије као споменика светске културне баштине.
Статус Аја Софије
Државни савет Турске 2. јула је разматрао питање промене статуса цркве и изнео став да је за промену статуса довољан указ председника. Очекује се да одлука Државног савета буде објављена у року од 15 дана.
С друге стране, званични представник Владе Грчке Стелиос Пецас је после одлуке Државног савета Турске изјавио да то није питање грчко-турских односа, већ да је то светско питање.
Аја Софија је споменик светске културне баштине и многе земље света су апеловале на Турску да не учини то што је наумила, јер ће тиме довести до раскола између хришћанског света и Турске.
Аја Софија (Света Софија) је изграђена у 6. веку за време владавине цара Јустинијана. Представљала је симбол хришћанства и православља, али и моћи Византије све до пада Цариграда 29. маја 1453. године, када је турски султан Мехмед II Освајач након освајања византијске престонице обавио молитву у тој богомољи. Тиме је Аја Софија симболично постала џамија.
