Црногорски аналитичар Марко Вешовић сматра да је све укључујући и поменуто истраживање смишљено са намером да се руководство Црне Горе аболира од онога што се дешавало деведесетих. По његовом мишљењу, доказ за то је и само истраживање које је на око безазлено, а којим се умсето заборава и помирења, истражује ко је кривац и тражи од народа Црне Горе да се о томе изјасни 20 година после рата.
Аболиција за Милове ратне подухвате
„Конкретно са циљем да се прикрије стварна улога савршеног црногорског председника Мила Ђукановића, који је што је опште познато организовао јединице које су 1991. године ишле у западну Херцеговину и Дубровник. Друго, ако не и прво, је покушај режима у Црној Гори да се уклопи у опште мишљење да је Србија фактор нестабилности који константно угрожава црногорску независност, чиме се режиму на власти у Подгорици обезбеђује лагодна позиција,“ уверен је Вешовић.
Није тајна, додаје, да се и преко наставног програма покушава направити премиса да је великосрпски национализам крив за скоро сва дешавања деведесетих, а да је Црна Гора у свему томе имала споредну улогу, што не одговара истини, јер се зна да је државно црногорско руководство које је и данас на власти, у томе активно учествовао.
„Наравно, на сцени је покушај прекрајања историје и пласирање неких „истина“ са циљем да се, понављам, аболира улога садашњег црногорског руководства,“ закључује он.
Млади одбијају да буду мегафон владајућег режима
Симонида Кордић потпредседник Нове српске демократије не мисли да је процент од девет одсто забрињавајући, јер су млади склони да граде мишљења на основу онога што им се пласира, али такође верује да није ни занемарљив.
„Опсервација да се у тој категорији младих које српски национализам сматрају кривцем за ратове деведесетих, упућује на то да треба размотрити репрезентативност узорка. У Црној Гори има младих људи који одбијају да буду мегафон владајућег режима и идеологије, а у прилог томе довољно је само пратити њихове ставове и учешће у литијама, или рецимо перформансе које годинама изводе гимназијалци из Даниловградске гимназије, па видети да итекако има младих који нису ехо режимских ставова,“ истиче Кордићева.
Мора се у узети у обзир и чињеница, наставља она, да је положај младих у Црној Гори изузетно лош, јер је њима практично онемогућено да стичу било каква искуства која би их опскрбила механизмима и чињеницама потребним за независно одлучивање.
„Изложени су режимски контролисаним медијима, једнострано идеолошки оријентисаном школском систему, без могућности запослења и финансијске независности. Осуђени су на живот у гету без могућности учествовања у размени искустава са вршњацима из других земаља. Поред тога, сведоци су свакодневне репресије према сваком исказаном неслагању са званичним ставовима режима, али и са уцењењивањем њихових родитеља радним местима условљеним партијском послушношћу,“ каже наша саговорница.
Фалсификовање историје и истине
Владимир Божовић члан Извршног одбора Матице српске сматра да кривица увек треба да буде индивидуализован, а не да се сваљује на један народ. Црна Гора, истиче постала једна од перјаница пропаганде да је такозвани српски национализам главни кривац за ратове на простору СФРЈ.
„Пропаганда заснована најчешће на фалсификатима и измишљотинама уз читав медијски контекст који се доминантно креира од стране режима је управо у таквом наративан - да су Срби апсолутни кривци без имало критичког односа према ономе што се овде дешавало деведесетих и после тога. Зато и није неочекивано да људи испод 20 година који су конзументи такве погубне медијске кампање само репродукују оно што су чули,“ закључује Божовић.
Свако поједностављивао и изругивање са чињеницама је опасно, напомиње он, за све а пре свега за истину.
„Треба доста времена и промене друштвених околности, да би се извршила медијска лустрација свега онога што чини друштвени живот у Црној Гори, да би на крају могли да се реално сагледају процеси из деведесетих година у којима су сви помало кривци,“ додаје Божовић.
Зауставити сећања да не избледе
Потребан нам је квалитета-етан историјски суд, закључак је саговорник из Црне Горе, који би утврдио чињенице, а не да се за чињенице узимају спекулацијама.
Сваки трећи грађанин Црне Горе, према овом истраживању, није у стању да процени да ли треба и даље разговарати о догађајима из деведесетих. Ипак, како наводе, близу половине испитаника сматра да се о томе треба стално говорити, како би остали у сећању или док истина и правда не изађу на видело.
Да о прошлости не треба више говорити сматра око 18 одсто испитаника. На питање да ли су народи бивше Југославије остварили помирење, свега 12 одсто испитаника сматра да јесу, док близу 60 одсто популације оцењује да је донекле дошло до помирења.
Закључак истраживања је да сећање на ратове из 90-их година на простору бивше Југославије у Црној Гори, све више бледи.
