Звоно Цркве Богородице Љевишке, после 16 година од погрома, када је пало, јер су у пожару изгореле греде звоника, поново одјекује градом на Бистрици. О светињи која сија и без струје и чека обнову, Спутњик је писао током посете Косову и Метохији крајем прошле године. На лицу места смо се уверили да баштина значајна за цело човечанство, не само да није обновљена након рата, већ да и даље пропада.
Спутњик покренуо звоно Богородице Љевишке
Млади свештеник Ђорђе, који са супругом и бебом борави иза зарђале бодљикаве жице којом је Љевишку обмотао Кфор, тада је позвао на обнову цркве, па верује да је управо наша прича, покренула обнову храма.
Он не може да обузда радост због чињенице да звоно поново одјекује градом. Објашњава нам колико је дуг и тежак био пут до обнове звоника и повратка звона. Силне дозволе требало је прикупити, како од нашег Завода за заштиту споменика културе, тако и од локалног, косовског. После дуготрајног саботирања у стилу, фали ти један папир, успели су, каже отац Ђорђе.
„Умилостивили су се и дали нам дозволу, надамо се да ћемо звона ускоро и наштеловати, да се чују двотактно. Тренутно ударају само у једну страну, да тако кажем, али то ћемо средити у наредна два, три дана. Треба да ојачамо контратегове. Онда ћемо звонити чешће, кад будемо имали богослужења, али и овако, кад нам је досадно. Комшија пева по пет пута дневно, а ја макар једном да звоним, биће довољно“, каже у шали ведри свештеник пореклом из Ваљева.
Васкрсло је звоно, васкрснуће и црква
Он додаје да је звук звона са Љевишке велики благослов за Србе који живе у Призрену, данас их је свега десетак, а било их је 12 хиљада.
Када су први пут пре неколико дана ударила и позвала на молитву, звона су се чула и у централној Србији, Црној Гори, у дијаспори, свуда у свету где живе православни хришћани, објашњава наш саговорник, јер Љевишка није само једна од најстаријих и најлепших, њена симболика је најважнија.
„За време Турака звоник је уништен и подигнут минарет, али хвала Богу,васкрсао је наш звоник. Сада је и други пут васкрсао и то је велика ствар, пре свега за нас овде. И фреске су биле премалтерисане, па су угледале светлост дана, имају ожиљке, а 2004. су загарављене, поново су им затворене очи. Како њима, тако и нама. Али хвала Богу, један део је очишћен, надамо се комплетном чишћењу. И оно што је најбитније, да се та злодела више не понове никад“, каже овај свештеник.
Министарство културе Србије је за санацију звоника и звона цркве, дало више од два милона динара, а пројект обнове урадио је Покрајински завод за заштиту споменика културе Приштина, који данас ради у Лепосавићу.
Обнову храма помаже и народ
Отац Ђорђе Стефановић се нада да обнова неће стати код звона, уосталом, реч је о споменику под заштитом Унеска. Обновљен је и кров светиње, с сада је потребно да се очисте фреске од гарежи из пожара током погрома, да се обнови дренажа објекта, а нада се и декоративном осветљењу.
„Добили смо нека обећања од државе да ће све бити урађено, али оно што је такође важно, доста људи се интересује за цркву, рецимо Удружење "Сви за Космет", које помаже Народну кухињу, цркве и народ уопште. Они у Метохији купују механизацију и домаће животиње, да би људи могли да преживе. Сад су решили да прикупе и средства за Богородицу Љевишку. Нећемо одустати, бићемо упорни док год не завршимо посао, потпуно обновимо светињу“, истиче овај млади свештеник.
На крају разговора за Спутњик каже да је тренутно једнако важно да се смири сиуација са коронавирусом, јер је Љевишка ту да би нас сабирала у молитви.
„Кад ово прође, очекујем мноштво људи у цркви на молитвеном собрању, зато нам ју је краљ Милутин и оставио. Храм слави Успење Пресвете Богородице, многи су се најавили да ће доћи на славу. Надам се да ће тако и бити“.
Како сазнајемо у Министарству културе постоји план комплетне обнове ове светиње. „И поред опструкција Приштине и Унеска, Београд ће учинити све да храм важан за цело човечанство поново засветли“, кажу у Министарству.
