Групу од десет људи су чинили студенти Уралског политехничког института. На челу групе био је студент Игор Дјатлов, по ком је пролаз на ком се трагедија догодила и добио назив.
View this post on Instagram
Експедиција је кренула на пут 23. јануара. За 18 дана група је требало да пређе око 350 километара, уз пењање на врхове Отортен и Ојко-Чакур.
У почетку је све било у реду о чему сведоче и многе фотографије чланова групе који на њима изгледају срећно. Међутим планинари се нису појавили у селу Вижаје 14. фебруара како је било предвиђено планом пута, па је за њима кренула потрага.
Када су их пронашли, призор је био шокантан. Шатор је пронађен на падини коју је локално становништво касније назвало „Планина мртвих“. Шатор је био исцепан неким оштрим предметом, а њихове ствари укључујући и ципеле, остале су у шатору нетакнуте.
Тела двојице планинара, који су били само у доњем вешу, пронађена су под боровом шумом, удаљеном више од километар од шатора. Неки од излетника задобили су велике унутрашње повреде, преломе лобање и оштећења грудног коша, а једна од жена није имала очи језик и део усне.
Совјетска агенција је само навела да је студенте убила „непозната сила“.
Међутим, истрага о једној од највећих мистерија совјетске ере, која је чак инспирисала холивудски трилер „Ђаволов пролаз“ 2013. године, поново је покренута прошле године.
Претпоставка да је лавина проузроковала смрт девет младих планинара у забаченом подручју Уралских планина „нашла је своју потпуну потврду“, рекао је Андреи Кутиаков, заменик шефа руског огранка Генералног тужилаштва на Уралу.
Након снежног тобогана, планинари су отворили свој шатор и изашли напоље, повукавши се према оближњем каменом гребену који је задржавао лавину.
„То је било исправно учинити, али постојао је још један разлог зашто су већ осуђени на смрт“, открио је Кутјаков.
Када су ученици покушали да нађу свој шатор, више га нису могли видети. „Видљивост је била око 16 метара, али шатор је био удаљен 50 метара.“
Група се спустила даље низ падину и запалила ватру, пре него што је направила још један бесплодан покушај. Без шансе да преживе, људи су се на крају смрзнули на температурама до минус 45 целзијуса.
„Била је то херојска борба. Није било панике. Али они нису имали шансе да се спасу у тим околностима.“
Како је истински узрок инцидента остао непознат деценијама, појавиле су се небројене теорије у покушају разјашњавања трагичног догађаја на прелазу Дјатлов.
Неки су наводили да је могла бити укључена ванземаљска интервенција или нека друга паранормална активност, други су тврдили да планинари нису имали среће да уђу у совјетски војни полигон, а постојала је и терорија да је убиство освета шамана за улазак у свето место.
Да ли ће објашњење тужилаштава учинити да те теорије нестану, остаје да се види.
Прочитајте још:
