Почетком јула, немачки „Шпигел“ објавио је, позивајући се на незванични радни документ руске делегације на преговорима политичких саветника земаља „нормандијског формата“ у Берлину, да Москва тражи од Кијева да до 6. јула представи нацрт измена Устава Контакт групи и да активира напоре за спровођење „Штајманерове формуле“ за Донбас. Заменик шеф администрације Кремља Дмитриј Козак саопштио је потом да украјинска делегација није објаснила када ће бити спреман нацрт измена Устава у вези са децентрализацијом.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је поручио да Русија није постављала никакве ултиматуме, али да је Кијев био дужан да одавно испуни преузете обавезе када је реч о нормализацији ситуације у Донбасу на југо-истоку земље.
„То је била руска специјална операција уочи састанка у Берлину. Ултиматума није било и није га ни могло бити, јер ко су они да Украјини постављају некакве ултиматуме… Ако Русију не задовољава неки украјински закон или нацрт, то је проблем Русије, а не Украјине. Ми смо независна земља и усвајаћемо оне законе за које сматрамо да су потребни“, казао је Кулеба за ју-тјуб издање „Севодња“,
Додао је да Кијев уважава међународне обавезе, али да се пре свега руководи својим интересима.
Украјински министар такође сматра да нема опасности од анексије Донбаса од стране Русије.
„Мислим да Русија једноставно игра компликовану и за њу крајње опасну игру“, оценио је Кулеба.
Руско Министарство спољних послова је крајем прошле године коментарисало одлуку украјинског парламента да продужи за годину дана закон о специјалном статусу Донбаса и то што је председник Украјине представио нацрт измена Устава о децентрализацији.
„На први поглед, све је урађено у духу Минских споразума и требало је да се подудара са састанком контакт-групе 18. децембра. Међутим, важне су нијансе. Тако проширење закона о специјалном статусу Донбаса по моделу из 2014. године, иако представља корак у правом смеру, не може да се сматра испуњењем пакета мера из 2015. године и одлука ’нормандијских‘ самита“, приметило је Министарство у коментару.
Подсетимо, украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике, које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. године. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима контакт-групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба. Међутим, и након споразума о примирју између сукобљених и даље долази до размене ватре.
