Највећи црногорски празник, Дан државности обиљежава се у знак сјећања на 13. јул 1878. године када је на Берлинском конгресу Црна Гора призната као самостална држава, али и на 13. јул 1941. године када је у Црној Гори отпочео први општенародни устанак против фашизма у поробљеној Европи.
Слободарске традиције 13. јула
Колики је значај овог датума не само за Црну Гору можда најбоље говори оцјена француског филозофа Жан Пол Сартра, који је устврдио да Тринаестојулски устанак спада у највеће домете слободарске традиције 20. вијека. Устанак 13. јула 1941. године је годинама био ослонац антифашистичке традиције у Црној Гори.
Међутим, за аналитичара Бошка Вукићевића нема никакве сумње да је Тринаестојулски устанак поред борбе против окупатора, био директна реакција на тзв. Петровданску скупштину, на којој су домаћи сарадници окупатора прогласили независну, антисрпску Црну Гору.
Петровданска скупштина одржана је 12. јула у сали Зетског дома на Цетињу, када су веома малобројне присталице независне Црне Горе под командом италијанских окупационих власти изгласале поништење одлука Подгоричке скупштине из 1918. и прогласиле Независну државу Црну Гору, између осталог уз изјаву да су „Црногорци благодарни фашистичким оружаним силама, чијом се заслугом остварило ослобођење њихове Домовине...“
Једном ријечју, за један дан је била створена НДЦГ која је идеолошки била наслоњена на фашистичку Италију и НДХ која се тада у сусједству формирала. Као државна застава укинута је тробојка и уведен алај барјак. Из школа је избачен српски језик, те објављена наредба да сви дотадашњи становници Црне Горе Срби, који нијесу родом из Црне Горе одмах је морају напустити.
Срамне одлуке Петровданске скупштине
Петровданска скупштина изазвала је толики револт међу Црногорцима да њене одлуке нису трајале ни 24 часа. Одмах сјутрадан букнуо је славни Тринаестојулски устанак, као прије свега реакција на срамне одлуке Петровданске скупштине, и намјере италијанског окупатора да уз помоћ шачице домаћих квислинга формира нови идентитет Црногораца.
Те и такве одлуке Петровданске скупштине неодољиво подсећају на оно што се данас дешава у Црној Гори, па се многи питају да ли је је под актуелном влашћу у ствари побиједила дванаестојулска Црна Гора.
„Велики је број подударности које актуелну црногорску власт повезују са протагонистима тадашње Петровданске скупштине. Ту не подразумијевам само режимски избор државних симбола, који су осмишљени као нека врста дисконтинуитета са изворном и српском традицијом Црне Горе. Већ мислим прије свега на историјски неутемељене и изразито антисрпске политике актуелне власти, које свој узор проналазе у одлукама издајничке Петровданске скупштине. Стога звучи крајње лицемерно, али и апсурдно, да данашња власт прославља Тринаестојулски устанак, лукаво занемарујући његову основну поруку“, каже Бошко Вукићевић за Спутњик.
Он примјећује да данас само онај слободоумни народ у Црној Гори прославља 13. јул - када је народ гласно поручио „не“ окупатору, док други дио прикривено прославља и 12. јул.
Наш саговорник такође наглашава још један моменат везан за Тринаестојулски устанак која се смишљено занемарује, а односи се на искривљено интерпретирање односа Црне Горе не само према Србији већ и према Русији, које је колико данас потврдио председник Мило Ђукановић изјавом да антифашизам значи независну Црну Гору која је чланица НАТО.
„У бити Тринаестојулског устанка нијесу постојали идеолошки разлози (четници, партизани и сви други су заједно устали против окупатора), а основни разлог за његову масовност и општенародност се, осим огорчења одлукама издајничке Петровданске скупштине, налазило и у пређашњој агресији нацистичке Њемачке на СССР, тј. на Русију. Дакако, слободоумни народ Црне Горе је тада осјећао да мора бити на страни Русије, да вјековни завјет и исконско братство морају бити испоштовани. Као и увијек током историје", закључује Вукићевић
Прочитајте још:
