Док због слабог интернета на безнзинској пумпи покушавамо да разазнамо шта нам говори Александрар Бабић, чујемо како му суфлирају остали чланови екипе, јер, важно је да се зна прави циљ - на пут су пошли да би показали како се у духу православља, молитвом, слогом и жртвом - бране светиње.
Благослов из Хиландара за одбрану светиња
Затекли смо их у Бугарској, у коју су управо ушли из Грчке. Још су пуни утисака из Хиландара, у коме јако добро знају зашто су пошли на овако необичан пут. Дочекани су и испраћени са благословом. Братија је имала само речи хвале за наш подухват, а спаковали су нам и нешто хране за пут, каже за Спутњик Александар Бабић.
"Отац Јефрем, један велики духовник, донео нам је из хиландарског врта краставац, парадајз, лук и паприке. Рекао, одмарајте се, треба вам ово за пут. Донео је и вино, на моју примедбу да не можемо све то понети, казао је, па можете неколико литара. Мило ми је било, нисмо могли да га одбијемо, да не узмемо тај дар. Добили смо и свеће, иконе и тамјан“, прича нам Бабић.
Он и Чедо стари су знанци са оваквих молитвених путовања. Прошле године пешачили су 23 дана до Хиландара. Овога пута искушења су почела на самом почетку, једва су ушли у Грчку због ситуације са коронавирусом. Чекали су два дана, спавали на граници у врећама.
Помоћ Србина из Црне Горе
На путу су већ шест дана, прву ноћ спавали су на плажи, а остале у шумама. Жељко прича да су једну ноћ провели и у кревету, захваљујући њиховом земљаку, спортисти Жељку Лековићу, који је желео да се макар на тај начин укључи у одбрану светиња.
"Кад је чуо за наш подухват, одмах се јавио, али није могао да нас нађе. Тек трећи дан нас је пронашао. Синоћ је чак дошао на границу са Бугарском да нам донесе гирос и лубеницу“, прича Бабић захвалан на подршци и даровима.
Пут великих искушења
Да би учесници најдуже литије за одбрану светиња стигли у Црну Гору, потребно им је месец дана пешачења. Тренутно се осећају добро, иако су прошли и тешке, неприступачне терене кроз Грчку. Ишли смо преко брда и шума да би скратили пут, али пре свега да би избегли асфалт који, убија табане, објашњава Александар Бабић.
„Било је доста искушења, змија, али Господ нас је сачувао. Јуче смо ишли неким њивама, са обе стране било је сто кошница пчела, нисмо могли да се вратимо, далеко је. Помислио сам, шта ако је неко од нас алергичан, ако некога убоде пчела, ето проблема. Али, ето, Бог нас чува, прошли смо и ту без проблема. Хоћу да вам кажем на која искушења наилазимо и какве непредвиђене ситуације могу да се десе, али уз божију помоћ све ћемо да савладамо и стигнемо до циља“, прича Бабић за Спутњик.
Он процењује да ће им требати најмање шест дана хода кроз Бугарску, нажалост асфалтом, затим више од 10 кроз Србију и још неколико када уђу у Црну Гору до манастира Острог. Биће то и километарски и временски најдужа литија за одбрану светиња.
Упорност и духовна снага на путу господњем
Александар Бабић је предузетник, има камион, са 40 година још игра рукомет. Зато је, каже, тако виталан и може да пешачи. Ожењен је, има два сина и две ћерке.
Чедомир Ђачић је у Црној Гори јавна личност, уметник, бави се компоновањем. И текстописац је, има 62 године, али је, примећује његов сапутник у одбрани светиња, у одличној форми. Прошле године препешачио је 800 километара са истим циљем, у славу Бога и блаженопочившег партијарха Павла.
Најмлађи члан екипе, Милош Ајковић са нашим саговорником већ је ходао од Храма Светог Саве до Подгорице, да покаже колико је у овој борби важно бити упоран и духовно јак, има 25 година.
„Милош је дечко број један, добар човек који ће све ово издржати, јер, важан је циљ, подршка нашем народу у одбрани светиња у Црној Гори“, каже нам Александар Бабић на крају разговора који није дуго трајао. Треба искористи дан за ходање, док је сунце још високо.
Најдужа литија за одбрану светиња на пут је пошла уз благослов владике милешевског Атанасија, а како кажу њени учесници, сигурно ће се наставити, јер они иду путем господњим.
