НАСА је прошле године најавила лунарни програм „Артемида“, који ће се састојати од три фазе.
У првој фази, планираној за крај ове године, обавиће се беспилотни лет свемирског брода „Орион“ око Месеца и назад.
Друга фаза, планирана за 2022. годину, предвиђа облетање Земљиног природног сателитског у броду са посадом, док у трећој фази, 2024. године, НАСА намерава да астронаути слете на Месец.
Шеф руског Института за космичку политику Иван Моисејев подсећа да се недавно овом америчком лунарном програму „Артемида“ прикључио Јапан, који ће учествовати у стварању лунарне орбиталне станице „Гејтвеј“ и истраживању Месечеве површине, а да су се пре тога овом програму придружили и Канада и Европска свемирска агенција.
„Остаје под знаком питања сарадња са Русијом. Шта се принципијелно променило? Када су правили Међународну свемирску станицу Русија је била у тешком положају и САД су платиле за прве компоненте те станице. Купили су још неку опрему како би подржали космонаутику у то време. Сада не постоји потреба за тим тј. САД више нису спремне да плате. Они су сарађивали на следећим принципима: свака земља чини оно што може и оно што хоће да учини, а сви ти напори интегришу се зарад једног циља, али пошто САД улажу највише - више од половине, а цела идеја је њихова, они су у улози стране која позива. Она позива све, а позвала је и Русију... Све земље су се сложиле, осим Русије која се премишља. Проблем је што немамо за то планиран буџет, а САД неће платити“, каже Моисејев.
Лет на Месец политички пројекат
Поред тога, Русија није заинтересована за учешће у програму „Артемида“ и због тога што је лет на Месец за САД постао више политички пројекат. Дмитриј Рогозин каже да Американци на свој програм не гледају као на међународни, него као на програм сличан НАТО-у.
Постоји Америка, а сви остали би требало да помажу и плаћају.
Такође, руски експерти истичу да планови Америке о копању руда на Месецу тренутно „нису ништа друго него популизам“. Како објашњавају, Американци могу да започну активно истраживање Месеца тек после 2050. године, а сада једноставно троше буџетски новац како би привукли комерцијалне компаније да развију опрему која је за то погодна. Ради се о томе да је за програм истраживања Месеца потребно 150 милијарди долара. НАСА добија 30 милијарди долара годишње, али тај новац није намењен само за Месец, већ за цео свемирски програм.
Међународни споразум „Артемис акордс“, који су припремили Американци, предвиђа формирање „безбедносних зона“ око будућих база на Месецу с циљем „спречавања наношења штете или мешања конкурентних земаља или компанија, које раде у непосредној близини“. Како наводе западни медији, документ је усмерен на то да компанијама које копају ресурсе на Месецу обезбеди право да постану власници тих ресурса.
Међутим, руски експерти напомињу да постоје међународни уговори који су потписани под окриљем УН и забрањују присвајање територија на телима Сунчевог система.
На Месец по воду
Виши научни сарадник Института за свемирска истраживања Натан Ејсмонт каже да није јасно ни о каквим рудама је реч, с обзиром на то да су амерички астронаути и совјетске беспилотне летелице већ достављале узорке тла Месеца који су испитивани, а такође доводи у питање и исплативост пројекта.
„Те узорке су истраживали и прављени су закључци о пореклу и еволуцији Месеца и Сунчевог система. Шта би ту било од комерцијалне вредности? Ништа такво нису пронашли. Чак и ако на Месецу постоје злато и дијаманти и ми их доставимо одатле, то ће бити знатно скупље него да експлоатишемо на Земљи“, каже Ејсмонт.
Међутим, експерт додаје да постоји нешто што би било корисно експлоатисати на Месецу.
„Ма колико чудно звучало, али то је - вода. То је онај случај када оно што експлоатишемо на Месецу не треба да достављамо на Земљу, већ да користимо у свемиру, јер се то може претворити у свемирско гориво. То нису нереални планови, ово се озбиљно разматра. На Марсу је било пројеката који би могли да производе такво гориво“, рекао је стручњак.
Канадски експерт Мајкл Бајерс сматра да је амерички приступ неприхватљив и да би Русија требало да разговара са другим земљама, укључујући Канаду, Француску, Немачку, Италију, Индију и Кину, о развоју алтернативе „Артемис Акордса".
Према његовим речима, тај амерички споразум требало би да представља бригу за сваку земљу, јер је то покушај да се мултилатерални преговоре замене са билатералним.
