Он најновији потез Народне банке Србије (НБС) види као добру, стратешку, правовремену меру, поготову за оне који немају други избор, али и упозорава на ризике који носи овакав репрограм кредита.
НБС је ових дана допунила Одлуку о адекватности капитала банке и изменила и допунила Одлуку о управљању ризиком концентрације по основу изложености банке чиме је у условима удара пандемије коронавируса на привреду, па тако и кућне буџете, грађанима омогућила лакше сервисирање кредита. Реч је о оним који су узети до 18. марта ове године и то најдуже на седам година, пре свега потрошачкими и готовинским кредитима који ће грађани уз мању месечну рату моћи да отплаћују две године дуже. Дакле најдуже девет година.
Одлуке НБС се не односи на стамбене кредите и на минус по текућем рачуну, који је такође врста кредита.
Мања рата, дужа отплата
Неки су већ израчунали да би на кредит од 5.000 евра, узет са роком отплате од шест година, каматом од 10 одсто и месечном ратом од 90 евра, рата сада износила 75 евра, али би је отплаћивали две године дуже.
При том, НБС је банкама омогућила давање олакшица клијенту и ако кредитно оптерећење његових прихода остаје веће од 60 одсто, што се неће негативно одразити на показатеље пословања банке. Централна банка је, како то види Живановић, пословним банкама обезбедила смањени удар на њихову ликвидност. Банке, како објашњава, неће морати да издвајају додатна средства резерве јер су овде у питању класични репрограми кредита, што значи продужење рока за враћање кредита по посатојећим условима. Зато је оваква одлука и њима у интересу, поготово што ће имати додатну зараду због дуже отплате кредита.
Корона тера на кућну резерву
Саговорник Спутњика сматра да је одлука НБС правовремена, јер не знамо формат коронакризе која нам долази и која ће свакако утицати на смањење привредне активности, па тако и на смањење примања грађана и њихове капацитете за отплату кредита.
Живановић напомиње да су кредити обухваћени одлуком НБС за пословне банке најбољи извор прихида, али су с друге стране и најризичнији јер је њихово обезбеђење засновано на личним меницама, административним забранама и носе висок степен ризика, посебно ако су на период од неколико година. Зато ће смањење рате за банку значити да ће клијенти лакше враћати дугове.
С друге стране, објашњава он, клијентима су у овој ситуацији када се не зна како ће се развијати ситуација са опоравком привреде неопходне стратешке резерве за очување домаћинства, па је мања кредитна рата прихватљивија како би могли нешто да оставе на страну за евентуалне ванредне потребе.
Две замке мањих рата
Живановић ипак упућује клијенте на опрез када се одлучују на ове погодности и указује на две опсаности – да ће продужење отплате кредита значити да ће се и камата отплаћивати две године више, али и да нико не може да зна колика ће бити каматна стопа.
Он подсећа да је плебисцитарно од стране становништва био прихваћен мораторијум на отплату кредита, као једна од мера из пакета који је држава донела за превладавање последица пандемије коронавируса. Психолошки моменат је био јак, узео се тромесечни предах, а онда су се многи изненадили када је мораторијум прошао и када су схватили да морају да плате и камату за период трајања мораторијума, што им је увећало обавезе по кредитима.
У овом случају, у складу са новим одлукама НБС, свакако ће се платити већи износ камате пошто ће отплата бити повећана за 24 месеца и банке ће ту зарадити.
„С друге стране, потророшачки кредити нису са фиксном динарском каматном стопом. Каматну стопу, њен модел обрачуна, треба добро прочитати и анализирати, а он је наведен у самом оригиналном уговору или анексима добијеним приликом одобравања или препакивања кредита“, упозорава наш саговорник.
Каматне стопе су, како напомиње, сада екстремно ниске и референтне каматне стопе на европском тржишту ће и даље падати, али и додаје да су овдашње банке само филијале међународних банкарских групација и ми ћемо за њих бити ризично подручје.
Живановић сматра да не можемо очекивати да ће пословне банке још дуго функционисати на овим каматним маргинама и одобравати кредите на тако ниском нивоу. Он указујући на то да оне то све ређе чине и да готово постоји тихи консензус пословних банака по принципу, сачекајмо да видимо. Зато и не иду у нову кредитну активност по овим каматним стопама.
„Пошто у клаузулама у уговору оне нису дефинисане као фиксна динарска каматна стопа, што отвара могућност за њихово повећање, треба водити рачуна о томе и добро размислити да ли некоме било какви репрограми иду у прилог. Јер за годину две, а камоли за три, или пет година, ситуација се може драматично променити и можете да дођете у ситуациу да нешто што би у овим оконостим платили 500 евра, плаћате од 1.000 до 3.000 евра више“, упозорава професор на Београдској банкарској академији.
Биће још олакшица
Зато истиче да клијенти, осим оних који немају избора, воде рачуна о ове две опасности.
Он, ипак, сматра да су најновије мере НБС адекватне и да је ово тек почетак када су у питању олакшице у отплати кредита.
Живановић очекује да, пре или касније, дође и до олакшица када су у питању стамбени кредити, како за отплату постојећих, тако и код задужења новим. За то, каже, има више разлога.
„Прво, то је један од кључних и најозбиљнијих издвајања породица, посебно младих брачних парова, и то треба додатно заштити. Друга ствар је што стамбени кредити доста утичу на одржавање и буђење привредне активности, на инвестициону климу. Велики део привредних активности је везан за грађевину, а да би она функционисала, морате обезбедити адекватну подршку банака“, додаје он.
А олакшице при плаћању које су почеле у делу који се односи на сервисирање кредита становништва ће се, како очекује саговорник Спутњика, пренети и на привреду.
