У овој резолуцији, која се налази у процедури Америчког конгреса, наводи се да су снаге босанских Срба потпомогнуте војним и паравојним снагама из Србије започели агресију и етничко чишћење у БиХ 1992. године.
Истиче се да је у Сребреницу дошло до масовног сатеривања бошњачког народа на подручје Сребренице, где су тражили заштиту. Сребреница је, каже се у Резолуцији, 16. априла 1993. године проглашена сигурним подручјем под заштитом УН, преноси Кликс.
„Док је почетком 1995. појачана блокада енклаве снаге босанских Срба уз подршку војне и паравојне снаге из Србије одузеле се целокупном становништву хуманитарну помоћ и спољну комуникацију и учинковито смањиле способност холандског мировног батаљона да одговори на погоршану ситуацију. Снаге босанских Срба депортовале су жене, децу и старије особе аутобусима, али су више од 8.000 мушкараца и дечака, углавном бошњачких, држали на збирним местима под њиховом контролом, а затим су погубили заробљенике и закопали их у масовне гробнице“, каже се у овој резолуцији.
Даље се наводи да су снаге босанских Срба, у нади да ће прикрити доказе о масакру у Сребреници, након тога преместиле лешеве са почетних масовних гробница на многа секундарна и терцијална налазишта раштркана по деловима североисточне Босне и Херцеговине под њиховим надзором.
„Масакр у Сребреници био један од најгорих од многих злочина који су се догодили у у Босни и Херцеговини од априла 1992. до новембра 1995. године, током којег су политике агресије и етничког чишћења спровеле снаге босанских Срба уз директну подршку Слободана Милошевића и Југословенске владе, а што је довело до расељавања више од 2.000.000 људи, више од 100.000 убијених, и десетине хиљада силованих, мучених и злостављаних, укључујући и у концентрационим логорима на подручју Приједора, при чему су невине цивиле у Сарајеву и другим урбаним центрима више пута подвргавани трауматским гранатирањима и снајперским нападима“, стоји у овој резолуцији.
У предложеној резолуцији се скреће пажња на акутелна дешавања у Босни и Херцеговини.
„Неки званичници Србије и српски званичници у БиХ, укључујући садашњег члана Предсједништва Босне и Херцеговине Милорада Додика, који је геноцид у Сребреници лажно означио измишљеним митом и највећом обманом 20. века, негирали су да је масакр у Сребреници био геноцид или су на други начин покушали тривијализирати опсег и значај геноцида. Тврдили су и да постоји међународна ’антисрпска завера‘ и оспоравање дефиниција по УН Конвенцији о геноциду“, истиче се у овом документу.
Даље се наводи и да званичници Републици Српској одају почаст и величају ратни злочинаца, „фалсификују историја кривичних дела и покрећу школски наставне програме који ученике подучавају лажним чињеницама о Сребреници“.
У овом акту се подсећа и на то да су Сједињене Америчке Државе основале Одбор за превенцију злочина, међуресорни одбор који је проучавао лекције Сребренице и издао и смернице о томе како спречити да се слични инциденти понове у будућности. Наводи се да су у Конгресу донели Закон о спречавању геноцида.
Тако се у резолуцији коју би ускоро требао да усвоји Амерички конгрес:
- Осуђују изјаве, радње и политике које негирају или доводе у питање да је масакр у Сребреници представљао геноцид и омаловажавање жртви;
- Подстиче Вијеће за спровођење мира да пуна овлаштења Уреду високог представника Босне и Херцеговине, те подстиче високог представника да извршава своја пуна извршна овлашћења како би осигурао да се Општи оквирни споразум за мир у потпуности спроведен и да позове за окончање историјског ревизионизма, што се посебно односи на геноцид у Сребреници;
- Подстичу Сједињене Америчке Државе да одржавају и изнова потврђују своју политику подршке суверенитету, правном континуитету, јединству и територијалном интегритету Босне и Херцеговине унутар њених међународно признатих граница;
- Поновно потврђује снажну подршку народу Босне и Херцеговине и њиховим тежњама за већом демокрацијом, економским просперитетом и успехом у евроатлантским и европским интеграцијама;
- Подстичу сви политички лидери у Босни и Херцеговини да престану користити поделу реторике за подривање етничких подела како би постигли кратковидни политички добитак.
Прочитајте и:
