Медијатор дискусије, професор Економског факултета у Подгорици Милорад Радовић, панел је отворио дилемом да ли ће свјетска економска криза изазвана пандемијом КОВИД 19 у историји и уџбеницима остати записана као што је то била велика депресија из 1929. године.
Он је подсјетио да најновије процјене релевантних међународних институција почев од ММФ-а и Светске банке (СБ), говоре да свјетску економију у 2020. очекује пад око 3 одсто, те да релевантне европске институције предвиђају да Европу очекује смањење броја запослених за око 59 милиона - што упућује да ће сваки четврти запослени Европљанин остати без посла.
Црна Гора без могућности да одговори на кризу
Говорећи о последицама које ће економска криза имати по Црну Гору, један од учесника округлог стола - Милош Вулановић др. економских наука и професор на Високој школи у Лилу, подсјетио је да би свака држава теоретски на располагању требало да има фискалну и монетарну политику али да је Црна Гора одлучила да своју монетарну политику преда другоме, односно - страним банкама.
„Црна Гора је 1998. године је покушавала да се одвоји од Србије економски и почели су размишљати како да се спријече последице штетног динара на црногорску економију. У том тренутку побиједила идеја Веселина Вукотића да Црна Гора уведе њемачку марку“.
„Ја сам разговарао са Стивеном Хандкеом (професором са Џон Хопкинс Универзитета) који је учествовао у тој операцији, и он ми је казао да је Црна Гора добила значајну помоћ од њемачке Владе која је била заинтересована за такво решење, као и од Њемачке Централне банке, те да је прихваћено да марка буде црногорски новац“, каже Вулановић.
Он је међутим оцијенио да је то било повољно решење само у првим годинама након увођења евра, те да су бенефити евра по Црну Гору данас релативно ниска инфлација и нешто ниже каматне стопе,а ли да се ти бенефити ту и завршавају.
„Евро је добар само док је Црна Гора „европски тигар“ и најдинамичнија економија у Европи, али када тигар закочи свој трк, онда се треба некако финансирати, и то је највећи недостатак еуризоване економије. Ја мислим мисли да држава Црна Гора и њена Централна банка данас немају никакву могућност да одговоре на кризу изазвану ковидом. ЦБ и држава једноставно немају муниције“, упозорио је Вулановић.
Црна Гора у епицентру дугорочне социо-економске кризе
Милош Вуковић, директор консултантске куће „Фиделити“ казао је да се Црна Гора налази у самом епицентру социо-економске кризе која ће се још дуго осјећати и која ће, како сматра, обиљежити цијелу једну генерацију која ће стасавати у тешким условима.
„За разлику од 2007. године Црна Гора у ову кризу улази без кључног оружја за борбу против ње – а то је низак ниво јавног дуга. Црна Гора данас има висок јавни дуг који прате висока незапосленост међу младима, висок дефицит буџета, висок дефицит платног биланса који је нарочито угрожен због пада прихода од туризма и мање дознака из иностранства, затим слаба производња и опадајућа куповна моћ грађана, те капиталне инвестиције чија је главна особина кашњење рока завршетка, као и рекордна блокада рачуна фирми“, казао је Вуковић.
Он предвиђа да ће период опоравка црногорског друштва трајати најмање 5-10 година, а уз то се осврнуо и на процјену ММФ да ће црногорска економија у 2020. пасти за 9 одсто.
„Одговорно тврдим да ће економија пасти најмање 12 одсто, а врло вјероватно и 15 одсто усред катастрофалне туристичке сезоне гдје ће пад туризма бити преко 90 одсто“, казао еј Вуковић.
Јавни дуг са гаранцијама ускоро 100 одсто БДП-а
Објашњавајући колико се Црна Гора данас налази у незавидној економској позицији, он је подсјетио да се јавни дуг Црне Горе од независности петоструко увећао док су се плате једва удвостручиле, а куповна моћ пала: „По ММФ-у однос јавног дуга и БДП-а ће на крају 2020. бити скоро 90 одсто, а када укључимо државне гаранције 98 одсто. Како је ММФ саопштио да су и ове прогнозе оптимистичке, све су прилике да ће јавни дуг са гаранцијама премашити 100 одсто БДП-а“, упозорио је Вуковић.
Подсјетио је и да Црна Гора у периоду од 2020. до 2025. треба да плати 750 милиона евра камата, а да је 2006. године укупан јавни дуг био свега 700 милиона евра, те да је износ блокада рачуна (предузећа) на крају јуна 685 милиона евра. „Податак да су дуже од годину дана блокирана средства од 620 милиона евра(што је 13 одсто БДП-а) у сваком озбиљном друштву би изазвао жестоке расправе“, казао је Вуковић.
Црна Гора достиже европски просјек тек за 200 година.
Он је упозорио и да је сива економија у Црној Гори од преко 1,5 милијарди на годишњем нивоу потпуно паралисала здрави дио привреде, те да ће према прогнозама реномираних европских институција, Црна Гора европски просјек достићи тек за 200 година.
Вуковић је на концу упозорио и да је ММФ са последњим кредитом од 74 милиона евра дефакто Црној Гори забранио изградњу следеће дионице аутопута, јер, како је прецизирао, у пројекцијама ММФ-а за Црну Гору пише да су предвиђени капитални издаци за аутопут 0 евра до 2025. године.
Угледни економиста Младен Бојанић оцијенио је да за црногорску економију најбољи назив „Потемкинова економија“ коју је својевремено лансирао нобеловац Пол Кругман.
„Ми смо и прије имали огромних економских проблема али смо се задуживали, а успут смо понешто и продавали не би ли надомјестили дефицит који као економија имамо сваке године. Сада смо дошли у фазу да се суочавамо са најгором кризом и ми смо потпуно неспремни“, казао је Бојанић.
„Ми немам више шта ни да валоризујемо. Практично смо остало без неке вриједне имовине, а најгоре вријеме за продају имовине је вријеме кризе када практично нема никакве тражње. Дакле, ужасно лош сценарио“, навео је Бојанић.
Прочитате још:
