Хрватски микробиолог професор Гордан Лауц, један од чланова те групе која је окупила 51 научника, каже да је реч о великој студији која показује сезонски учинак вируса САРС-КоВ-2 у коју је укључено 6.914 пацијената хоспитализованих због вируса корона и 37.187 особа које су самостално пријављивале симптоме короне у Великој Британији.
„Праћен је индивидуални ток болести 6.914 хоспитализованих пацијената. У свим болницама је уочено да се смртност знатно смањила. За то постоји више могућих објашњења, али истраживање упућује да је највероватније објашњење промена температуре, тј. долазак пролећа“, каже Лауц и наглашава да се вирус није променио, већ је реч о учинку који је последица услова у којима вирус делује на човека.
Објаснио је и да молекуларни механизми који су подлога сезонске природе респираторних вируса укључују два кључна елемента: гликане и влажност ваздуха.
„Проблем у сезони грејања је што је релативна влажност ваздуха у грејаним просторима врло ниска, што инактивира нашу мукозну баријеру и омогућава вирусима да се лакше шире“, каже Лауц.
Према његовим речима, чини се да је престанак грејања умањио тежину симптома у целој Европи, али то, нажалост, значи да се вирус заправо није променио.
Зато бисмо, истиче, почетком сезоне грејања могли поново имати више тешких облика болести, рекао је Лауц за загребачки Вечерњи лист.
Како је навео и на својој Фејсбук страници, у већем делу света тренутно је мање смртних случајева, а пао је и број тешких случајева, само још није јасно да ли је смањен број тешких случајева последица сезоне или смањеног броја инфекција због социјалног дистанцирања.
Лауц каже и да осим утицаја на преношење вируса, топло време може утицати и на способност људи да се боре против вируса и тако спрече развој тешког облика болести.
Иако је то у овом тренутку добра вест, истиче Лауц, то, нажалост, значи да би с повратком зиме могао поново да наступи тежи „зимски“ ковид 19.
„А чини се да то управо сада видимо на јужној хемисфери, где сада почиње зима и видимо све више тешко оболелих“, навео је проф. Лауц.
Нису, међутим, ни научници уједињени. Проф. Стипан Јоњић, прочелник Завода за хистологију и ембриологију и шеф Центра за протеомику Медицинског факултета Ријечког универзитета, каже да до сада још увек нема чврстих научних доказа који би поткрепили тезу о сезоналности новог корона вируса.
„Наука увек тражи потврде, то је тако, али се никада нипошто не бих свађао са колегама нити их доводио у питање, никако“, рекао је и као пример навео Индију, где је, кажЕ, сада ужасна ситуација са вирусом, а веома је топло. „Не видим да је топлина тамо помогла, односно да се показала сезоналност вируса. Али, можда грешим, то је могуће, наравно“, наводи Јоњић.
Прочитајте и:
