Посла у малињацима је мање него пре. Ове године су због ранијег незадовољства ценом коју су диктирали хладњачари засади под малином 10 одсто мањи, али је обим посла умањио и принос који је мањи 30 до 50 одсто, каже за Спутњик председник Асоцијације произвођача малина Добривоје Радовић.
„Малина је била у веома доброј кондицији, али је дошло до пада приноса због елементарних непогода, града и поплава. Између 1000 и 1500 хектара малињака је нестало. Све малине које су биле поред река ту више не постоје. Не само да више нема малињака, него ту више не постоји ни родна њива“, истиче наш саговорник.
Он напомиње да то није само слика и прилика малињака, него и других култура.
Више берача од малина
По његовој оцени, тешка ситуација коју је изазвала пандемија, па и потреба за послом и зарадом, као и око пола милиона људи који су се вратили из иностранства где су радили повремене и сезонске послове и немогућност да се тамо врате, довели су до тога да ове године берача има довољно.
„Ове године су то нови берачи. Код мене раде углавном Роми. Има и нешто Срба и они су претежно са југа Србије. Људи немају за егзистенцију и дошли су да зараде динар. Неки су ту и породично“, каже председник Асоцијације произвођача малина.
Све обезбеђено и скоро 800 евра месечно
Плаћени су зависно од тога како беру - 55 до 60 динара од килограма, или добију дневницу од 2.000 до 3.000 динара, колико зараде врхунски берачи. Притом, како каже, ни о чему не брину, њихово је само да раде.
„Они су ту код нас месец и по, два, долазе у све сређено. То нису шупе, имају своја купатила, врхунски смештај, све опремљено, чисто, окречено. Три оброка дневно им спремамо, и обавезно је један куван, или ручак или вечера. Имају обезбеђене напитке, лекове, све им набаљамо и бринемо о њима као да су нам најрођенији“, сликовит је наш саговорник.
Првих десет дана мора да се уложи огроман труд да се берачи уведу у посао, да им се објасни како се ради, а да се не направи штета на малињаку.
Људи треба да се сачувају од вируса, хигијена и војничка дисциплина, каже, морају да буду на максималном нивоу и зато о свему томе треба бринути.
Саговорник Спутњика напомиње да у свом малињаку на два хектра, до брања није ангажовао ниједног додатног радника, да су све што је требало завршавали укућани – повезали малину, плевили је, применили агротехничке мере. То увек раде сами, а ове године све и да су хтели испомоћ то није било могуће у условима полицијског часа и немогућности кретања.
Све што важи за малину, 99 одсто, каже, важи и за друге културе где само рука мора да одради главни део посла.
На питање колики малињак може радом да покрије само домаћинство, па и бербу, он указује на то да четворочлана породица то може на око 30 ари, највише 40, па да очекује неки приход.
Радовић, који осим два хектра под малином има и исто толико под купином, уз рад породице ангажовао је још 24 берача, од којих су 20 Роми.
Радије бирају кућни буџет него посао у малињаку
Очигледно је да је, пре короне, за многе без посла у Србији овај сезонски посао био мање примамљив од неких сличних у иностранству где су до ове године могли да рачунају на бољу зараду.
Друга категорија су, каже Радовић, млади људи без посла, али којима није угрожена егзистенција јер су навикли да их родитељи и даље финансирају.
Прошло је оно време када су по завршетку школе млади људи ишли у бербу воћа или на било који други сезонски посао да би себи обезбедили џепарац или приуштили летовање, а неки и даље школовање.
Али, кад удари невоља, као сада корона, многи престају да буду превише избирљиви да би зарадили динар.
