„Резолуцију о осуди геноцида и других злочина над Бошњацима, које су српске снаге починиле у Сребреници јула 1995.“ јавности је 13. јула представила чланица Конгреса Еди Бернис Џонсон, а подржали су је колеге Елиот Енгел, осведочени албански лобиста и председавајући Одбора за међународне односе Представничког дома и конгресмен Џејмс Мекгаверн.
Циљ резолуције – ревизија Дејтона и ликвидација Српске
Према речима политиколога Срђе Трифковића, предлог резолуције типичан је пример „пропагандистичког дискурса који нас прати већ четврт века када је реч, не само о Сребреници, већ и о природи рата у БиХ“. Ради се о „реторичкој вежби“ оних који су годинама примали донације
„Они који оваквој реторици прибегавају, заправо спречавају помирење и нормализацију прилика у БиХ, јер све док се буде инсистирало на наводној српској кривици за наводни геноцид и наводних осам хиљада и више жртава, а ништа од тога чак ни пред Хашким трибуналом није доказано, желе да се та хипотека сада обнови како би се ишло на ревизију Дејтона и ликвидацију Републике Српске“, каже он.
У предлогу резолуције оптужује се руководство Републике Српске да је, помогнуто тадашњим српским и југословенским руководством, извршило агресију и етничко чишћење у БиХ, „што је довело до расељавања више од два милиона особа и преко сто хиљада убијених, десетине хиљада силованих, мучених и злостављаних, укључујући концентрационе логоре на подручју Приједора“.
У делу који се односи на Сребреницу, предлагачи резолуције помињу да је „погубљено више од осам хиљада мушкараца и дечака, углавном бошњачких и да су они закопани у масовне гробнице“. Аутори предлога нису пропустили ни напад на садашња руководства Србије и Српске, са посебним освртом на представника Срба у Председништву БиХ Милорада Додика, који, по њиховом мишљењу, геноцид у Сребреници лажно означавају измишљеним митом и највећом обманом ХХ века и негирају да је масакр у Сребреници био геноцид.
Од Конгреса, тројка која је стала иза предлога тражи:
· осуђују се изјаве, радње и политике које негирају или доводе у питање да је масакр у Сребреници представљао геноцид;
· подстиче се Веће за спровођење мира да да пуна овлашћења високом представнику у БиХ да осигура спровођење Општег оквирног мировног споразума и да позове на окончање историјског ревизионизма, што се посебно односи на геноцид у Сребреници;
· подстичу се САД да одржавају и изнова потврђују своју политику подршке суверенитету, правном континуитету, јединству и територијалном интегритету БиХ, унутар њених међународно признатих граница;
· поново се потврђује снажна подршка народу БиХ на његовом путу ка евроатлантским и европским интеграцијама;
· подстичу се сви политички лидери у БиХ да престану да користе реторику подела и подривања етничких сукоба како би постигли краткорочни политички добитак.
Амерички предлог не доприноси помирењу
С обзиром да резолуција нема обавезујућу снагу, она је документ која изражава став једне интересне групе, коментарише политички аналитичар из Бања Луке Анђелко Козомара. Иако је Америка водећа светска сила која диктира процесе у БиХ, резолуција, ако буде усвојена, ипак неће, према његовом мишљењу, имати негативних последица по српски народ и Републику Српску.
„Геноцид у Сребреници утврдио је Хашки трибунал у пресудама учесницима тог догађаја из Војске РС и политичког руководства РС. Подсећам да је у пресуди Радовану Караџићу већ у другој реченици речено да је тужилаштво утврдило да је у Сребреници убијено око 4300 људи. Дакле, нема говора о више од 8000. И Хашко тужилаштво је, дакле скренуло пажњу на то да злочин јесте велик, али не у оним размерама како се годинама приказује у домаћој и светској јавности“, каже Козомара.
Оваква резолуција неће допринети помирењу и смиривању узаврелих страсти у БиХ, у којој су, према Козомариним речима, односи између Срба, Хрвата и Бошњака затегнути до пуцања.
„Та резолуција неће имати велики домет и мислим да неће ни бити усвојена или ће неке непримерене изјаве бити измењене јер не иде да амерички Конгрес о једном народу говори тако као што су ови бошњачки пропагандисти написали“, закључује Козомара.
