Не само да су актери приче исти као и ранијих пута када је Русија оптуживана за сличне ствари – хакерска група АПТ29, позната и као „Весели медвед“, иста она која је и раније оптуживана за наводне хакерске нападе, мешање у изборе и друга хакерска „непочинства“, већ је и речник или, како на Западу воле да кажу, „наратив“, исти као и у претходним случајевима.
Тако британски Национални центар за сајбер безбедност износи саопштење да су хакери „готово сигурно“ (проценат сигурности, како је саопштено, износи 95 одсто) део „руских обавештајних служби“.
Сада Британци лансирају „Ковидгејт“ против Русије
Изгледа да, након „случаја Скрипаљ“ у Британији и „Рашагејта“ у Америци следи и „Ковидгејт“, а с обзиром да у оптужби не учествује само Британија, већ и Канада и САД, ова афера могла би да поприми шири интернационални карактер.
За разлику од других афера, које су се односиле на мешање и утицање на изборе у другим земљама, чак и наводне покушаје убистава, афера која је у најави односи се на крађу научних података и открића.
Колико су оптужбе основане, говори и податак да је руска фармацеутска компанија „Р-фарм“ потписала уговор са британско-шведском мултинационалном фармацеутском и биотехнолошком компанијом „АстраЗенека“ о размени научних знања. Према том уговору, оксфордска вакцина против вируса корона производиће се у Русији.
Како научници деле своја сазнања
У свету науке, крађа научних података и открића није честа појава, каже Никола Божић, програмски директор истраживачке станице Петница, јер они, трагајући за знањем, резултате до којих дођу објављују у научним часописима.
„То је оно што и јесте суштина дељења научног знања – као научник имате потребу да будете иноватор и да будете неко ко ће пронаћи одговоре на питања која вас занимају, као и да будете први који ће то урадити. То, онда, морате да поделите са научном заједницом у формату научних радова. То је начин на који се научни резултати представљају. Тако, научна заједница има прилику да ваше резултате провери, потврди или унапреди“, каже Божић.
Међутим, када се говори о наукама које своје резултате примењују у свакодневном животу, а такав је случај са вакцинама, лековима или прототиповима аутомобила, компаније се труде да резултате научних истраживања сачувају за себе.
„У таквим ситуацијама, компаније чувају резултате истраживања док их не патентирају. Када их патентирају, доступно је да се види како је неко дошао до одређеног открића, али у том случају, неко ко би користио патент у развијању других производа, мора да плати коришћење тог патента“, објашњава Божић.
Свет се данас налази у ситуацији која се разликује од било које друге – са једне стране води се трка са временом за проналазак вакцине против вируса корона, а са друге стране, компаније које улажу велика средства у развој вакцине желе да баш оне буду прве, јер онај ко први изађе на тржиште узеће и највећу зараду.
„Ситуација је, можда први пут у историји специфична на овакав начин, да захтева сарадњу између научних институција и између држава. СЗО покушава да координира све те активности, чак и компаније које трагају за зарадом деле постигнућа како би показала докле су стигла са истраживањима, али наравно да не деле све тајне које сачињавају саму вакцину“, каже Божић.
Научници су упућени на међусобну сарадњу и због тога што их она упућује на прави пут, а сада, током пандемије вируса корона и у сред трке за вакцином, морају да балансирају између сарадње и тајновитости, брзине и темељитости. Због тога, трка за вакцином представља велике изазове и за научну заједницу, и за компаније, и за дипломатију – због тога не чуди што се у етар пуштају и филмске приче, закључује он.
Макартизам наших дана
Ова афера подсећа на антикомунистичку хистерију у САД, „Црвену панику“, предвођену сенатором Џозефом Макартијем и његовим Комитетом за антиамеричко деловање.
Оптужена да њени шпијуни хакују, мешају се у изборе и краду научна открића, круг наводних руских злочиначких активности био би затворен, а добро организована ПР кампања би, код грађана западних држава, од Русије направила, не део, него лидера „осовине зла“.
Ако ћемо да оно што се догађа данас даље упоређивати са периодом „Црвене панике“, додајмо да се термин „макартизам“ данас користи, не у позитивном, већ у негативном смислу, за неутемељене оптужбе, пласирање полуистина, као и за демагошке нападе на појединце или групе.
Управо је језик из макартистичког доба оно што карактерише изјаве које политичари данас дају – на то указују тврдње да су у нешто „сигурни 95 одсто“ или да је нешто „готово извесно“.
Засипањем разним терминима, користећи филмске потке за конструисање афере, у кампањи се користи и незнање грађана, и о хакерским нападима, али и о производњи вакцине. Такође би ваљало знати и да је за развој алата за сакривање хакерских трагова и усмеравање на лажне трагове кошта веома много.
Управо такве алате, према писању Викиликса из 2017, развила је ЦИА. Хакерски стручњаци који раде за америчку обавештајну агенцију, пишу новинари Викиликса, развили су алате за симулацију страних сајбер напада, који омогућавају да се чини као да он долази из Москве или Техерана.
Са одрешеним рукама, које јој је, како пише Јаху њуз, у циљу спречавања могућих сајбер напада дао Доналд Трамп, свет би ипак више требало да се брине шта ће се догађати у Ленглију него у Москви.
