Руски историчар Александар Бајрамов сматра да је Николај II углавном држао новац у Русији, али да је имао и тајни рачун у иностранству.
„Питање финансија царске породице је истраживала и привремена влада која је имала своје интересе, а касније и историчари. Укупна слика је оваква: главна имовина Николаја II је била у Русији, укључујући хартије од вредности које су уложене у домаћа предузећа. Међутим, нешто је било и у иностранству. У Британији, у Енглеској банци, он је наследио од оца тајни рачун на којем је 1882. године било 1,6 милиона фунти. Николај је 1894. године почео да враћа новац у Русију, што се обично објашњава патриотизмом. До 1900. године цар уопште није имао новца у Енглеској“, објаснио је Бајрамов порталу „АиФ“.
Патриотизам је био у реду у мирно доба. Међутим, 1905. године, након руско-јапанског рата дошло је до велике револуције у Русији и цар је почео да мисли на будућност своје породице.
„Уплашен револуцијом, отвара рачун на име своје деце у неколико немачких банака. Осећајући да се приближава рат, 1913. године иницира евакуацију средстава. Међутим, не успева. До марта 1917. године у Немачкој је лежало 15 милиона рубаља. Немачки суд је 1934. године одредио наследнике Николаја II којима је исплаћен тај новац. Међутим, хиперинфлација 1920. године „појела“ је породичну уштеђевину – од милиона је остало 25.000 фунти. Једна од сестара последњег цара се чак одрекла „понижавајућег“ дела“, закључио је историчар.
