Идеја о стварању програма заснована је на успешном искуству руског давања земље на Далеком истоку. Принцип је исти: грађанин који се пријави добија хектар земље на коришћење на период од пет година, а потом може да га откупи или узме у најам на још 49 година.
Житељи арктичких региона имаће право да се први пријаве за „арктички хектар“, а након шест месеци то ће моћи да учини и сваки грађанин Русије. Међутим, грађани ће засад моћи да добију земљу само у копненом делу Арктика, а из понуде су изузете Чукотка и арктички делови Јакутије.
Бесплатна земља – за живот, али и за бизнис
На земљишту се може изградити кућа или покренути било каква привредна делатност, укључујући стварање пољопривредног газдинства, пружање различитих врста услуга, између осталог, и туристичких.
Власти арктичких региона сматрају да потреба упрошћавања система доделе земљишта постаје све актуелнија, будући да се до краја лета очекује да ступе на снагу закони о државној подршци предузетничкој активности на Арктику. То ће представљати подстицај локалном становништву за бављење предузетништвом на свом земљишту.
„Сама идеја је добра, земљиште треба да буде искоришћено, а Север морамо населити. Могућности за насељавање Севера има много. Упркос чињеници да клима није пријатна као на југу, ипак, постоје предности живљења на Северу. Међутим, питање је правилног избора тих локација. Оно што је најважније јесте доступност инфраструктуре, доступност образовних система, здравствених система, социјална подршка, доступност дигиталних услуга итд. Односно, овде треба приступити врло мудро. Ако се томе правилно приступа, то је позитиван корак, а ако се само изнесе идеја, напишете нацрт закона и одступи онда је све узалуд“, каже за Спутњик руски експерт Григориј Добромелов.
Стварање услова за живот и отварање радних места на Арктику
Одлука Владе да подели бесплатно земљиште на Арктику првенствено је последица непрестаног одлива људи и радноспособног становништва из региона, које је започело још од совјетских времена. Површина те територије захвата више од 20 одсто Русије, а ту тренутно живи 2,5 милиона људи, од чега је 90 одсто њих у градовима - углавном у Мурманску, Архангелску и Норилску. Границе ових градова годишње се смањују управо због одлива становништва, па је циљ државе да задржи људе и створи услове за нормалан живот, а такође један од задатака је и отварање нових радних места. Поред тога, направљени су и велики програми за развој Арктика, региона који има огромна природна богатства и пружа могућност транспорта робе преко Северног морског пута. Руски председник Владимир Путин потписао је овог месеца пакет закона о стварању посебног режима на Арктику, којима се, између осталог, предузећима дају пореске олакшице, а успостављен је и режим слободне царинске зоне у великом броју арктичких региона.
Поред изузетно сурове климе, један од главних проблема овог региона је ограничено или потпуно одсуство инфраструктуре, али је план државе да ту ситуацију промени. Потребно је обезбедити воду, грејање, редовно снабдевање струјом, канализацију... Све су то потешкоће које треба превазићи на Арктику и због тога је тешко предвидети колико ће људи уопште бити вољно да се укључи у овај пројекат.
„Ово је пре свега социјално питање, јер ако не сaчувамо људе на Северу, онда је бесмислено говорити о некој врсти развоја арктичког региона. Дакле, ово подразумева инвестиције државе, инвестиције компанија, јер имамо пет или шест великих компанија које послују на руском Арктику. Између осталог, то је и њихов задатак, с обзиром да им је потребан стручни кадар који ће тамо радити... Већ је свима јасно – и председнику земље и Јурију Трутњеву, који се бави развојем Арктика - да Арктик нећемо моћи да развијамо са сезонским радницима, јер га тако нећемо сачувати. У одређеној мери је и то потребно и оправдано, али постојеће градове на Арктику могуће је сачувати и развијати само стварањем пријатног, урбаног окружења. Нема другог начина“, каже Добромелов.
Држава сковала план за „арктички хектар"
„Aрктички хектар" je заправо покушај ширења идеје о "Далекоисточном хектару“ на северне делове Сибира, Урала и европског дела Русије, тим пре што је сада Арктик такође у надлежности Министарства за развој руског Далеког Истока.
Експерти кажу да је „Далекоисточни хектар“, програм који је усвојен у јуну 2016. године, привлачнији од Арктика, јер су климатски услови потпуно другачији. Крајем прошле године власти су саопштиле да је хектар на Далеком истоку добило више од 75 хиљада људи, а у региону је, за то време изведено више од 2.100 пројеката са државном подршком.
По мишљењу стручњака, бесплатне парцеле земљишта тражиће углавном они који тамо већ живе и који су спремни да побољшају своје животне услове. Експерти сматрају да ће уз помоћ "бесплатног хектара", власти можда успети да смање одлив људи из ових крајева, али остаје питање да ли ће успети да привуку и друге људе и населе овај део земље.
Добромелов сматра да ће бити потребно најмање годину дана да се цео програм „арктички хектар“ правилно припреми и да ће те тек након годину-две људи моћи да добију те хектаре. Он истиче да држава сада ради на стварању повољнијих услова за приватне инвестиције и стварању нових радних места у руској Арктичкој зони, а то ће довести до побољшања квалитета живота на Арктику.
„До тада ће држава моћи да инвестира у инфраструктуру и припреми те парцеле. Дакле, не говори се о томе да морамо сада и одмах да потрчимо и разграбимо те хектаре земље на Арктику. Ово је питање системског, структурног, свеобухватног приступа. Приче да нема новца нису тачне. Имамо довољно пара у привреди, поготово јер је сада држава прешла на други систем и усвојила програм инфраструктурних обвезница. Пре пет или шест година предложили смо Министарству економског развоја и Министарству за регионални развој да направе арктичке обвезнице тј. да за арктичке пројекте, укључујући и инфраструктурне, дају државне гаранције... Срећом, сада се на то иде. Мислим да су арктичке обвезнице врло добар инструмент који се може користити у будућности и тако наћи новац за инфраструктуру“, каже Добромелов.
Министарство за развој Далеког истока и Арктика сматра да је „арктички хектар“ одлична могућност за развој околне индивидуалне стамбене градње.
Како се не би доносио нови закон прибегло се амандманима на федерални закон о „далекоисточном хектару“. Међутим, између Далеког истока и Арктика постоје битне разлике. Рецимо, арктички региони позвани су да установе границе додељиваних парцела тако да одобрене територије могу да обухвате подручје града, док су на Далеком истоку направљене „тампон зоне“ у којима се не може добити земљиште.
