Њихова технологија омогућила је записивање комплетног филма Чаробњак из Оза из 1939. године, преведеног на Есперанто, у један ДНК молекул, и то знатно ефикасније и прецизније него што је до сада било могуће.
Нова технологија унапредила је начин записивања, али и алгоритме за читање података из ДНК, тако да је сада могуће прочитати садржај записа чак и када је молекул делимично оштећен.
Искоришћене су и све већ од раније познате предности записивања у ДНК, које укључују могућност чувања података на собној температури, као и њихову дуговечност - могу да трају стотинама, па и хиљадама година.
Научници који стоје иза овог достигнућа истичу како је запис података у ДНК око 5 милиона пута ефикаснији од постојећих технологија за дуготрајно чување података и типичних хардверских сервера.
🌈 The Wizard of Oz - 1939 https://t.co/ZrczhxWMxx pic.twitter.com/oUf6EICKeR
— DISNEY/LAND-ME/65 (@LeDisneyMoi) July 10, 2020
Поређења ради, за податке који могу бити записани у капљици ДНК пречника једног милиметра, требала би нам два хипермаркета пуна сервера са подацима, уколико се ради на класичан начин. Додатно, ДНК "центре" није потребно хладити и тако трошити велике количине енергије.
До сада је највећи недостатак овог вида записивања података била чињеница да су молекули ДНК склони грешкама, односно да се гени у молекулу могу "реорганизовати".
То се манифестује као додавање или уклањање секвенци гена, а самим тим и података, што за резултат има погрешну интерпретацији од стране рачунара, преноси Б 92.
Покушаји да се грешке отклоне до сада су се сводили на вишекратно записивање истих података, рецимо 10 или 15 пута у низу, јер количина меморије ионако је готово неограничена. Нова метода податке записује у облику "решетке", алгоритми су сложени тако да једни подаци "оснажују" друге, па их је потребно записати само једном.
Запис Чаробњака из Оза изложен је високим температурама и влази, које су га делимично оштетиле, али информације из њега ипак су биле успешно декодиране.
